Данас су у просторијама ЕУ Инфоцентра у Београду потенцијалним корисницима представљене могућности које ИПАРД програм нуди у новом програмском циклусу. Од представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Делегације Европске уније у Србији, добили су практичне савете како да на што бољи и једноставнији начин дођу до ИПАРД подршке. Посебна пажња била је усмерена на актуелни јавни позив у оквиру Мере 1 који је намењен подршци инвестицијама у изградњу и опремање објеката у примарној пољопривредној производњи и подизање производних засада воћа и матичних засада воћа и грожђа.
Ласло Андраш, програмски менаџер у Делегацији Европске уније у Србији, нагласио је да је ово трећи циклус спровођења ИПАРД програма, инструмента за претприступну помоћ у области руралног развоја. Србија није учествовала у првом циклусу, док се други циклус у коме је Србији на располагању било 175 милиона евра из буџета ЕУ приводи крају ове године.
„Финансијски допринос ЕУ за ИПАРД III програм повећан је у односу на претходни програмски период и износи 288 милиона евра, што уз национално кофинансирање достиже суму од око 380 милиона евра директне подршке аграру Републике Срије. Ово је јединствен вид подршке, намењена директно корисницима, односно пољопривредним произвођачима, па су бенефити ИПАРД програма у Србији неупитни. Остварите инвестицију, и још добијете поврат новца за ту инвестицију – и то не кроз зајмове или кредите, већ су у питању бесповратна средства”, рекао је он и нагласио да се програм спроводи кроз индиректно управљање и да га реализују институције Републике Србије, које су прошле процес акредитације.
„Од понуђених 13 мера које је Европска комисија ставила на располагање земљама кандидатима за чланство у ЕУ, Република Србија се одлучила да спроведе седам мера у оквиру ИПАРД III програма- четири које су биле доступне и у претходном циклусу, и још три, које су у процесу акредитације“, нагласио је Андраш.
Растко Ценић из Одељења за управљање ИПАРД програмом – ИПАРД Управљачко тело, представио је ИПАРД мере, као и нови правилник за спровођење Мере 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, у коме су детаљно прописани општи и посебни услови за остваривање права на ИПАРД подстицаје, као и посебни услови за остваривање права за набавку трактора.
„Новина ИПАРД III програмског цилуса је да ће се испуњеност посебних услова који се односе на сектор производње посматрати на крају инвестиције, што ће отворити пут већем броју корисника ка ИПАРД подршци. Такође, Листа прихватљивих инвестиција и трошкова је широко постављена и обухвата готово све инвестиције неопходне за примарну пољопривредну производњу“, рекао је Ценић и подсетио присутне на јавне позиве планиране до краја текуће године и позвао их да поднесу захтеве на текући, први јавни позив у оквиру Мере 1, који је намењен подршци инвестицијама у изградњу и опремање објеката у примарној пољопривредној производњи и подизање производних засада воћа и матичних засада воћа и грожђа.
„За овај јавни позив опредељена је сума од око 41 милион евра, а рок за подношење захтева је до 24. маја 2024. године. Висина подстицаја износи од 60 одсто до 75 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, у зависности од тога да ли је подносилац млади пољопривредник, или произвођач сертификованих органских производа, да ли се пољопривредно газдинство налази у планинском подручју, или је инвестиција везана за управљање отпадом и отпадним водама, као и производњу и складиштење енергије из обновљивих извора“, рекао је Ценић и додао да минимална подршка може да буде 20.000 евра, а максимална милион евра. У оквиру ИПАРД III програмског периода један корисник може да оствари максимално два милиона евра подршке.
Наташа Пантић, начелница Одељења за одобравање пројеката из програма међународних подстицаја пољопривредне политике Управе за аграрна плаћања – ИПАРД агенције, истакла је да је ИПАРД агенција искористила досадашња искуства у спровођењу програма како би у текућем ИПАРД циклусу што више поједноставила процедуру остваривања права на подстицај, убрзала процес обраде захтева и олакшала пољопривредницима приступ средствима ЕУ
„У овом тренутку са представницима Европске комисије радимо на једноставнијем систему понуда“, најавила је Пантић и додала да је ИПАРД тај који прави разлику, што се може видети и на терену, те је неопходно је што боље искористити средства која Србији стоје на располагању.
„На на почетку самог процеса корисници треба да направе добру анализу и самопроцену, а потом се припреме што потпунији захтев за одобравање пројекта“, додала је Пантић и скренула пажњу да је једна од честих грешака пољопривредника подношење некомплетне пројектне документације.
Биљана Исаковић из Сектора за одобравање плаћања подстицаја, такође је дала неколико корисних савета будућим ИПАРД корисницима. Скренула је пажњу на поштовање прописаних рокова и неопходност реалзације плаћања у складу са одобреним понудама. По њеним речима уочено је да апликанти често користе средњи курс евра Народне банке Србије, уместо онај који прописује Европска комисија, као и да не наведу сврху уплате. Нагласила је да је велика новина у овом програмском циклусу да се неће проверавати порекло робе и да ће капацитети складишних објеката морати да буду усклађени са обимом производње.
„Како би остварио право на коначну исплату ИПАРД подстицаја, корисник треба да докаже да је задржао критеријуме на основу којих је остварио бодове и предност у процесу бодовања и рангирања“, рекла је Исаковић.
Дејан Церовина, из Сектора за контролу на лицу места Управе за аграрна плаћања – ИПАРД агенције, нагласио је да су корисници ИПАРД подстицаја врло брзо савладали за њих нови концепте контроле на лицу места и да су махом примећене техничке грешке које се дају лако исправити. Посаветовао све кориснике ИПАРД средстава да дају овлашћење члану породице који је упућен у пословање, имајући у виду да се губи време и пролонгира процес, уколико власник газдинства није присутан у тренутку када би требало да се обави редовна контрола.
„Управо је ИПАРД променио правила игре и све већи број пољопривредних произвођача и прерађивача, уместо да набавља половну опрему и механизацију, уз подршку програма, уводи нову и напредну технологију производње“, закључио је Церовина.
Више на https://europa.rs/ipard-saveti-i-podsticaji/
Фото: ЕУ Инфоцентар
