Најчешће постављана питања

Честа питања

Статус подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, у складу са Правилником о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди („Службени гласник РС“, број 132/21), има насељено место на територији општине, односно града или цела територија општине, односно сва насељена места на територији општине која испуњавају бар један од следећих критеријума, и то:

1) налазе се у планинским подручјима на просечној надморској висини од 500 и преко 500 метара, према подацима Републичког геодетског завода;

2) налазе се у границама подручја националног парка одређеним Законом о националним парковима („Службени гласник РС”, број 84/15);

3) налазе се у девастираним подручјима у складу са Уредбом о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину („Службени гласник РС“, број 104/14). .

Када је у питању начин одлучивања Управе за аграрна плаћања по поднетим захтевима за коришћење подстицајних средстава разликујемо две ситуације:

1) У случају када је уредбом предвиђено да корисници средстава са Управом за аграрна плаћања закључују уговор, тада се на сва питања о правима, обавезама и одговорностима уговорних страна примењује Закон о облигационим односима. Евентуалне спорове решаваће стварно или месно надлежни Суд.

2) Уколико у самом правилнику није предвиђено закључивање уговора, као начин за регулисање међусобних права и обавеза, Управа за аграрна плаћања као државни огран, при вођењу поступка и одлучивању по захтевима за коришћње подстицајних средстава, поступа по одредбама Закона о општем управном поступку (”Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 95/2018). У том смилу, о остваривању права на подстицаје, одлучује директор Управе за аграрна плаћања решењем. Корисник подстицаја који није наменски користио средства као и корисник подстицаја који је средства примио на основу нетачно приказаних података дужан је да врати износ добијених средстава увећан за износ затезне камате, најкасније у року од 30 дана од дана правоснажности решења директора Управе за аграрна плаћања– члан 18. Закона о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС“ број 41/2009, 10/2013 . др. закони и 101/2016).

Приврадна друштва се организују у складу са Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015, 44/2018 и 95/2018, 91/2019 и 109/2021).

ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА:

  1. ОРТАЧКО ДРУШТВО (ОД)
  2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО (КД)
  3. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО (ОТВОРЕНО И ЗАТВОРЕНО) (АД)
  4. ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ (ДОО)

Привредно друштво стиче својство правног лица уношењем података о том друштву у Регистар који се води на начин прописан законом о регистрацији привредних субјеката.

У случајевима када одговарајућа документација није послата или када послата документација садржи одређене недостатке, подносиоцу Захтева упућује се Позив за исправку поднеска, којом се подносилац Захтева обавештава да достави документацију која недостаје или садржи одређене недостатке, како би остварио право на подстицајна средства. Уколико се у процесу администаративне обраде Захтева установи одређени недостатак у погледу документације, корисник ће бити обавештен, упућивањем Позива за исправку поднеска на адресу пријављену у Регистру пољопривредних газдинстава.

Изјава подносиоца захтева може, али није неопходно, да буде оверена код нотара. Својеручан потпис ће бити сасвим довољан. Међутим, код подстицаја за подизање вишегодишњих засада, изјава која се доставља уз захтева мора бити оверена код надлежног органа.

Услови и начин остваривања права на подстицаје, као и образац захтева и форма документације коју је неопходно доставити прописани су правилницима, јавним позивима или конкурсима којима се дефинише спровођење сваке мере понаособ. У начелу, уверења и потврде која се достављају уз захтев за остваривање права на подстицаје не могу бити старија од 30 дана од дана подношења захтева. Сва документа која се достављају уз захтев морају да гласе на подносиоца захтева и прилажу се у оригиналу или овереној копији, ако није прописано другачије.

Правна лица и предузетници се према величини могу разврстати у микро, мала, средња  или  велика  правна  лица,  сагласно критеријумима и граничним вредностима прописаним чланом 6. Закона о рачуноводству (Службени гласник, број 73/2019, 44/2021). Разврставање по величини се врши на основу података о просечном броју запослених, пословном приходу и вредности укупне активе утврђене на датум биланса редовног годишњег финансијског извештаја (РГФИ) и Статистичког извештаја за претходну годину, а утврђена величина се, након верификовања од стране Агенције за привредне регистре, користи за текућу годину.

Новососнована правна лица и предузетници, односно предузетници који су у тој години почели да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства, величину, утврђену на основу података из РГФИ за претходну годину. годину и броја месеци пословања, користе за ту и наредну годину.

Народна банка Србије, банке, друштва за осигурање и друштва за реосигурање, даваоци финансијског лизинга, добровољни пензијски фондови, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, инвестициони фондови, друштва за управљање инвестиционим фондовима, берзе и брокерско – дилерска друштва, платне институције и институције електронског новца, као и факторинг друштва сматрају се великим правним лицима,  непосредно на основу Закона.

Критеријуми за разврставање и граничне вредности које користе правна лица и предузетници утврђени су чланом 6, а за групе правних лица чланом 7. Закона о рачуноводству:

Уколико испуњава најмање два од три наведена критеријума, правно лице и предузетник се разврставају у микро, мало, средње  или  велико правно лице, док се група правних лица (економска целина) разврстава у  малу, средњу  или  велику групу.

Обвезник који не испуњава два од три критеријума за разврставање, већ има различите показателје по сваком од критеријума, разврстава се према следећем:

По Правилнику о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, број 25/23, 110/23, 3/24, 34/24) у Регистар се уписује:

– пољопривредно газдинство на којем предузетник, привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, са седиштем у Републици Србији, обавља: пољопривредну производњу, прераду пољопривредних производа или друге  непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.),

– породично пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник, са пребивалиштем у Републици Србији, самостално или заједно са члановима свог домаћинства обавља: пољопривредну производњу или друге непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.).

Упис породичног пољопривредног газдинства врши се на основу захтева носиоца породичног пољопривредног газдинства, а док се упис пољопривредног газдинства врши се на основу захтева предузетника, односно овлашћеног лица у правном лицу.

Поступак за упис у Регистар покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр (https://eagrar.gov.rs/), који се потписује регистрованом шемом електронске идентификације високог нивоа поузданости, у складу са законом којим се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању и овим правилником.

У Регистар се уписује пољопривредно газдинство са најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта на територији Републике Србије, a може се уписати и пољопривредно газдинство са мање од 0,5 хектара пољопривредног земљишта, односно, друго земљиште или грађевинска целина на којима се обавља сточарску, виноградарску или повртарску производњу, или обављају други облици пољопривредне производње, као што су узгој рибе, гајење печурака, пужева, пчела и др. прерада пољопривредних производа или друге активности као што су сеоски туризам или стари занати.

Приликом прве регистрације, пољопривредник се изјашњава да ли је његово пољопривредно газдинство комерцијално или некомерцијално породично пољопривредно газдинство.

Лице у радном односу, такође може отворити газдинство и бити носилац породичног пољопривредног газдинства.

Пензионер, такође може отворити газдинство и бити носилац породичног пољопривредног газдинства.

По Правилнику о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, број 25) у Регистар се уписује:

– пољопривредно газдинство на којем предузетник, привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, са седиштем у Републици Србији, обавља: пољопривредну производњу, прераду пољопривредних производа или друге  непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.),

– породично пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник, са пребивалиштем у Републици Србији, самостално или заједно са члановима свог домаћинства обавља: пољопривредну производњу или друге непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.).

Породично пољопривредно газдинство и пољопривредно газдинство које је уписано у Регистар може да врши обнову регистрације у Регистру сваке године.

Поступак обнове регистрације у Регистру покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у онлајн форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.

Приликом обнове регистрације у Регистру, носилац породичног пољопривредног газдинства, односно овлашћено лице у пољопривредном газдинству преко корисничког налога приступа порталу софтверског решења еАграр, врши преглед података уписаних у Регистар, те електронским путем непосредно у систему врши измену уписаних података који су промењени у односу на стање у Регистру, односно потврђује да уписани подаци нису промењени.

У случају промене статусних података, односно података који се односе на земљишни фонд (врста пољопривредних култура и површинама под пољопривредним културама), промене земљишног поседа и основа коришћења земљишта (катастарска величина и катастарска култура, власништво, закуп и сл.) подносилац захтева за обнову регистрације прилаже одговарајућу документацију.

Електронски образац захтева за обнову регистрације у садржи и поље чијим избором подносилац захтева потврђује да је изршио попуњавање и да подноси захтев за обнову регистрације 

На основу уредно поднетог захтева, Управа електронским путем обавештава субјекат уписа да је успешно извршена обнова регистрације и уписује податак о обнови регистрације у Регистар.

Ради остваривања права на подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, ИПАРД подстицаја пољопривредна газдинства и породична пољопривредна газдинства уписана у Регистар достављају Управи сваку промену података у року од 30 дана од дана настанка промене.
Поступак промене података уписаних у Регистар, покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.
Приликом промене података уписаних у Регистар, носилац породичног пољопривредног газдинства, односно овлашћено лице у пољопривредном газдинству преко корисничког налога приступа порталу софтверског решења еАграр, врши преглед података уписаних у Регистар, те електронским путем непосредно у систему врши измену уписаних података који су промењени у односу на стање у Регистру, и прилаже одговарајућу документацију.
На основу уредно поднетог захтева, Управа електронским путем обавештава субјекат уписа да је успешно извршена промена података уписаних у Регистар.

Да, могу се матичити у основној селекцијској служби која се не налази у округу у коме је пребивалиште подносиоца захтева. Важно је да Извод из главне матичне евиденције који издаје основна селекцијска служба оверава регионална служба која је задужена за територију на којој је пребивалиште тог подносиоца захтева.

Члан 25 Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016) прописује да се право на подстицај за тов јунади остварује уколико је грло намењено за производњу меса провело у власништву, оносно на газдинству подносиоца захтева најмање 120 дана, након чега је предато кланици или је намењено извозу.

Зaхтeв за остваривање права на подстицаје пoднoси сe пoсeбнo зa свaку врсту товних грлa, с тим дa сe зa исту врсту товних грлa пoднoси један захтев за остваривање права на подстицаје по једном јавном позиву. Зaхтeв за остваривање права на подстицаје пoднoси сe у року одређеном јавним позивом за грла предата кланици или извезена од дана истека рока за подношење захтева по претходном јавном позиву.

У току једне календарске године подстицај у сточарству за тов свиња може да се оствари  за највише 5.000 грла товних свиња по регистрованом пољопривредном газдинству, док за остале врсте животиња ограничење не постоји.

Подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла, поред пољопривредних газдинстава која се дуже време баве сточарском производњом, могу остварити и почетници, односно пољопривредна газдинства која се раније нису бавила овом производњом, већ ове године желе први пут да набаве квалитетна приплодна грла и отпочну производњу.
Легална куповина грла и прелазак животиња са једног на друго пољопривредно газдинство региструје се код ветеринарске станице, у складу са прописима. Тако, када почетници изврше куповину грла, исту пријављују подручној ветеринарској станици и грла прелазе на објекат купца који добија посебан број, тзв ХИД број. Податке о свом сточном фонду и броју објекта у коме држи набављене животиње (ХИД), почетник треба да пријави и у оквиру свог пољопривредног газдинства у Регистру пољопривредних газдинстава (РПГ) код подручне филијале Управе за трезор.
Након реализације инвестиције, за сва грла са педигреом која су набављена почев од 16. октобра прошле године, почетник може поднети захтев за остваривање права на подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла Управи за аграрна плаћања у периоду од 1. јула до 15. октобра текуће године.

Нулта контрола је обавезна контрола коју врше пољопривредни инспектори и контрола која се обавља након административне обраде захтева, уколико исти испуњавају све услове прописане конкурсом, а пре доношења решења о прихватању или неприхватању захтева.

Бизнис план (пословни план) представља елаборат (документ) који садржи елементе једног пословног подухвата који намерава да реализује одређено породично пољопривредно газдинство, задруга или предузеће и који омогућава потенцијалним финансијерима и инвеститорима брже разматрање презентираног подухвата и лакше и ефикасније доношење одлуке о евентуалном финансирању, односно учешћу у реализацији тог подухвата.

Бизнис план је основни, писани документ породичног газдинства, задруге или предузећа који служи за интерну и екстерну употребу. Интерно, служи члановима газдинства, руководству и запосленима у предузећу или задрузи да континуирано прате, коригују и унапређују пословне процесе у свом пословању, проширују производне капацитете, остварују нове пословне подухвате и, генерално, побољшавају успешност целокупног пословања. Овим документом прецизно се дефинише редослед свих пословних активности. Екстерно, користи потенцијалним зајмодавцима (банкама, фондовима, међународним инвестиционим организацијама, и др) као кључни документ на основу којег се доноси одлука о инвестирању у конкретан пословни подухват или одлука о одобравању средстава за финансирање (кредитирање) предвиђеног подухвата.

Како до ИПАРД подршке

Правилником за Меру 1 прописани су посебни услови за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору меса. У време подношења захтева за одобравање пројеката неопходно је да се  инвестиција односи на производњу меса. Подносилац који  већ   има један или више објеката са животињама, односно одобрених објеката са животињама не сме да пређе укупни прописани капацитет:  до 1.000 говеда, односно 1.000 оваца и коза, односно 400 крмача, односно 10.000 товних свиња, односно 50.000 бројлера по турнусу, односно до 10.000 ћурки, односно до 3.000 гусака, односно уписан објекат/објекте за производњу и експлоатацију родитељског јата кокошака, ћурки и гусака. 

 На крају инвестиције и приликом подношења захтева за одобравање пројекта неопходно је да корисник  у Регистру пољопривредних газдинстава има пријављен одговарајући сточни фонд (податке о врсти животиња и броју газдинства (HID) на којима се држе или узгајају), као и да има један или више објеката са животињама, односно одобрених објеката са животињама укупног капацитета од 30 до 1.000 говеда односно од 200 до 1.000 оваца и коза, односно од 30 до 400 крмача, односно од 200 до 10.000 товних свиња, односно од 1.000 до 10.000 ћурки, односно од 300 до 3.000 гусака, односно од 5.000 до 50.000 бројлера по турнусу, односно уписан објекат за производњу и експлоатацију родитељског јата кокошака, ћурки и гусака. 

За пријаву сточног фонда и добијање HID броја газдинства у регистру који води Управа за ветерину неопходно је да на газдинству постоје одговарајуће животиње. Овај HID број газдинства са одговарајућом врстом и бројем животиња пријављује се затим и у Регистар пољопривредних газдинстава.

У складу са посебним прописом који уређује упис у Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката, надлежни орган решењем утврђује капацитет објекта.
Како се у конкретном случају ради о товним грлима чији број се мења у току године, за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору меса потребно је да подносилац захтева има објекат наведеног капацитета одговарајуће врсте животиња. У тренутку контроле захтева на лицу места капацитет овог објекта не мора бити попуњен, с тим да се број грла у наведеном објекту у току године проверава и увидом у одговарајуће исправе о кретању животиња и службене евиденције надлежних ветеринарских органа. При томе, број животиња у конкретном случају мора да се креће у оквиру наведених граница прописаних Правилником.
Овде треба напоменути да је за разлику од наведених посебних услова за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору меса, у сектору млека прописан само услов у погледу броја млечних крава без обзира на капацитет објекта, што конкретно значи да подносилац захтева у сваком тренутку током поступка за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору млека мора да има прописан број млечних крава.

У складу са посебним прописом који уређује упис у Регистар пољопривредних газдинстава, пољопривредно газдинство одговара за тачност података пријављених у Регистар пољопривредних газдинстава. У складу са последњим изменама правилника који уређује упис у регистар пољопривредних газдинстава, у овај регистар се више не уписује планирана већ само стварна производња, а уколико током године дође до промене фактичког стања, укључујући промену врсте биљне производње, одговорно лице пољопривредног газдинства је дужно да сваку промену пријави у року од 30 дана од дана настанка промене. Уколико се утврди да пољопривредно газдинство није пријавило промене података у Регистру пољопривредних газдинстава на прописан начин, односно да је пријавило нетачне податке у захтеву за остваривање права на подстицаје, покреће се поступак за вођење пољопривредног газдинства у пасивном статусу а сви захтеви за подстицаје, укључујући ИПАРД подстицаје, се одбијају.

     У складу са прописима којима се уређују ИПАРД подстицаји, поступак за остваривање права на ИПАРД подстицаје води се у папирном облику. У том смислу, ако је одређени документ настао у електронском облику и потисан електронским потписом, потребно је исти доставити у папирном облику, у складу са одредбама члана 12. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС“ број 94/2017 и 52/2021), којима је прописано да одштампани примерак електронског документа има исту доказну снагу као оригинални акт, ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:

     1) да је штампање електронског документа извршено под надзором:

          (1) физичког лица, овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или

          (2) лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа;

     2) да је истоветност одштампаног примерка електронског документа са оригиналом потврђена, уз назнаку да је реч о одштампаном примерку електронског документа:

          (1) својеручним потписом физичког лица, или

          (2) својеручним потписом овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица, као и печатом физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно правног лица, ако постоји законска обавеза да акт садржи печат, или

          (3) од стране лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа.

     Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења одштампати електронски документ на папиру и оверити одштампани примерак електронског документа на начин из става 1. тачка 2) подтачка (2) овог члана, при чему одштампани примерак електронског документа обавезно садржи печат утврђен законом којим се уређује печат државних и других органа.

     Одштампани примерак електронског документа који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.

 

Чланом 19 Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма („Сл. Гласник РС“, 11/2024) прописано је да подносилац захтева остварује право на одобравање пројекта за инвестиције у сектору воћа за производњу воћа ако:

1) се предмет инвестиције односи на производњу воћа;

2) је укупна вредност прихватљиве инвестиције која је предмет захтева за одобравање пројекта, без пореза на додату вредност и без прихватљивих општих трошкова, већа од 50.000 евра.

Поред ових услова, подносилац захтева за набавку новог трактора, треба да испуњава услов везан за површину под засадима воћа. Наиме, он може да оствари право на ИПАРД подстицаје за набавку трактора ако у РПГ има уписане и површине под производњом воћа од 2 до 100 ha, са највећом номиналном снагом мотора која одговара обиму производње воћа, и то до:

  • 70 kW – од 2 до 10 ha под производњом воћа;
  • 90 kW – од 10 до 50 ha под производњом воћа;
  • 100 kW– од 50 до 100 ha под производњом воћа.

 

Бодови могу бити остварени за инвестиције у производњу и складиштење енергије из обновљивих извора у производне капацитете који у складу са  са законом којим се уређује коришћење обновљивих извора енергије, посебним прописом којим се уређују критеријуми, услови и начин обрачуна потраживања и обавеза између купца – произвођача и снабдевача. У вези са тим, инвестиције у обновљиве изворе енергије у смислу Правилника су искључиво оне које су уређене Законом о коришћењу обновљивих извора енергије који одређује, између осталог и стату купца-произвођача. У складу са наведеним, инвестиција која не би била повезана да дистрибутивни систем, без обзира на снагу постројења, на може се сматрати инвестицијом у обновљиве изворе енергије и неће бити бодована.

За тумачење одредби наведених прописа, као и Закона окоришћењу обновљивих извора енергије („Сл. гласник РС“, бр. 40/2021 и 35/2023), надлежно је Министартсво рударства и енергетике, па вас молимо да се око детаља везаних за јачину соларних електрана као и прорачун њихове потенцијалне снаге обратите њима.

У складу са Правилником за Меру 1, утврђивање биљних култура на пољопривреденом земљишту врши се увидом у Регистар пољопривредних газдинстава (РПГ), као и увидом на лицу места. У том смислу, неопходно је да површине под производњом воћа као такве буду уписане у РПГ у складу са правилником који уређује упис у РПГ. Ови подаци о пријављеним површинама и културама у РПГ су предмет административне и теренске провере службених лица у поступку остваривања права на ИПАРД подстицаје.
Промене културе и класе земљишта у поступку одржавања катастра непокретности врше се у складу са посебним прописима о катастарском класирању и бонитирању, по службеној дужности или на захтев имаоца права. Катастарске културе (њива, врт, воћњак, виноград, ливада, пашњак, шума, трстик и мочвара, рибњак) нису од непосредног утицаја на остваривање права на ИПАРД подстицаје.

Првим Јавним позивом за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку нове опреме, машина и механизације, број: 320-11-1749/2017-01, од 25. децембар 2017. године и његовим изменама и допунама од 19. јануара 2018. године, опрема за фертилизацију на отвореном пољу није предвиђена као прихваљтива инвестиција.

У складу са Шифарником биљне производње и друге намене земљишних парцела који је саставни део Правилника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства (Службени гласник РС, број 25/2023-47, 110/2023-39, 3/2024-60, 34/2024-84) шипурак спада у мање заступљено воће (шипурак, дрен, глог, дуд, зова и др.).

Члан 2, тачка 22 Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства у оквиру ИПАРД III програма (Службени гласник РС, број 98/2024) прописује да је прерада пољопривредних производа и производа рибарства  дорада семена, као и производња прехрамбених производа и производња пића, која обухвата прераду примарних производа пољопривреде у сектору прераде млека, меса, јаја, воћа, поврћа, грожђа, житарица и индустријског биља, као и прераду производа рибарства у сектору прераде рибе, ради добијања хране, и укључује производњу различитих међуфазних производа, осим оне прераде која подразумева основну припрему примарних пољопривредних производа осим семена, за тржиште (нпр. чишћење, љушћење, сортирање и краткотрајна заштита од труљења), у складу са законом којим се уређује безбедност хране, посебним прописом којим се уређује класификација делатности и овим правилником.

Ова дефиниција је прецизирана тачком 33 истог члана у коме се наводи да је  сектор прераде воћа прерада и конзервисање воћа, производња сирових и рафинисаних биљних уља и масти од плодова уљног језграстог воћа и уљних коштица, производња кандираног воћа, коштуњавог воћа (орахоплодница), кора од воћа и других делова биљака, као и производњa пића и осталих воћних вина, у складу са посебним прописом којим се уређује класификација делатности и посебним прописом којим се уређује квалитет производа од воћа и поврћа

Уредбом о Класификацији делатности (Службени гласник РС, број  54/2010-32 производња чаја не спада по шифру 10.3 прерада и конзервисање воћа и поврћа, већ је под шифром 10.8 Производња осталих прехрамбених производа.

У том смислу, производња чаја није прихватљива инвестиција у оквиру Мере 3 ИПАРД програма.

Подносилац захтева оставарује право на ИПАРД подстицаје ако нема доспелих неизмирених обавеза по основу јавних прихода. Овај услов се доказује достављањем уверења надлежног пореског органа о измиреним доспелим обавезама по основу јавних прихода, односно достављањем ових података од стране надлежног пореског органа службеним путем. Уколико постоји правоснажна судска пресуда о ослобођењу спорне накнаде за одводњавање, подносилац захтева може на основу исте код надлежног органа исходовати отпис евидентираног дуга.

У складу са правилником о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, захтев за упис се подноси подручној јединици Управе према пребивалишту пољопривредника који је носилац породичног пољопривредног газдинства, односно према седишту правног лица, односно предузетника. У складу са одредбом члана 2. ст. 1. тачка 9) Правилника за Меру 1, место инвестиције јесте место пребивалишта, односно седишта подносиоца захтева – за инвестиције у набавку опреме, машина и механизације, односно место у коме се налази објекат – за инвестиције у изградњу и опремање објеката. Имајући у виду наведено, предметна инвестиција се не може налазити на другој адреси (нарочито ако родите љи на другој адреси имају регистровано своје пољопривредно газдинство), већ само у месту пребивалишта подносиоца захтева или на другим парецелама пријављеним у Регистру пољопривредних газдинстава у оквиру газдинства подносиоца захтева, с тим што у сврху контроле на лицу места корисник мора да определи неко од наведених места приликом подношења захтева. Изузетно, ако подносилац захтева не држи пољопривредну механизацију односно не обавља пољопривредну производњу у свом месту пребивалишта односно седишта, у сврху контроле захтева на лицу места, подносилац може навести и катастарску парцелу објекта у коме држи пољопривредну механизацију односно обавља пољопривредну производњу а који је у власништву подносиоца захтева или који подносилац захтева користи на основу уговора о закупу односно коришћењу.

Како је Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма („Сл. Гласник РС“, 11/2024) јасно прописано, предмет инвестиције треба да буде везан за производњу одређене културе у овом случају поврћа, што у конкретном случају значи да систем за наводњавање мора да буде везан само за површине које су пријављене у РПГ и на којима се фактички одвија та производња.

У случају плодореда, корисник приликом контроле на лисцу места мора да књиговодственом документацијом, рачунима о пласману робе, куповини семена или расада и слично докаже да се на површинама које су предмет инвестиције обавља производња поврћа, тачније да се обављала у претходној сезони ако је на површини приликом конторле друга једногодишња култутра.

С обзиром да се корисник бави узгојем и других култура на истој и другим површинама, треба обратити пажњу на стварање вештачки створених услова. Нарочито, ако имамо у виду да систем за наводњавање није прихватљива инвестиција у оквиру сектора житарица и индустријског биља, а да се линеарни систем примењује махом на наводњавању ових култура и да се по својој природи може примењивати и на другим парцелама.

Наведене чињенице ће бити утврђиване у поступку пред Управом за агарана плаћања и у овом тренутку не можемо да дајемо прецизније одреднице везане за ваше питање.

Предмет Јавног позива за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку новог трактора у овиру ИПАРД III програма су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку новог трактора, са стандардним деловима, уређајима и опремом за извођење пољопривредних радова, укључујући припадајућу тракторску кабину.

 Наведени оптички софтвер не спада у стандардну опрему која је прописана овим јавним позивом. С друге стране  члан 8., тачка 2 Јавног позива прописује да се за доказивање испуњености критеријума за бодовање и рангирање потврде надлежног органа да је трактор који је предмет захтева за одобравање пројекта (а не део трактора или опрема) иновативни производ који је настао као резултат сарадње између произвођача из приватног сектора и јавне научно-истраживачке организације, у складу са законом којим се уређује иновациона делатност.

У складу са ИПАРД II програмом и Правилником, право на ИПАРД подстицаје може остварити лице које има пребивалиште, односно седиште на територији региона Београда, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије у складу са законом којим се уређује регионални развој, као и ако се инвестиција налази на територији региона Београда, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије у складу са законом којим се уређује регионални развој. Лица која имају пребивалиште, односно седиште на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија за инвестиције у набавку опреме, машина и механизације, укључујући тракторе, као и инвестиције у прерађивачке капаците остварују у складу са Националним програмом.

Предмет Јавног позива су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку новог трактора, са стандардним деловима, уређајима и опремом за извођење пољопривредних радова, укључујући припадајућу тракторску кабину, у складу са Правилником и овим  Јавним позивом. Трактор је у складу са овим Јавним  позивом моторно возило које има најмање две осовине и које је првенствено намењено за вучење, гурање, ношење или погон измењивих прикључака за извођење првенствено пољопривредних, шумских или других радова и за вучу прикључних возила за трактор. У складу са Прилогом 1 Правилника – Листа прихватљивих инвестиција и трошкова у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма, у којој су трактори и инвестиције у машине, механизацију и опрему намењену манипулацији стајњаком јасно раздвојени, трактор не представља инвестицију у манипулацију стајњаком. С обзиром на широк дијапазон намена трактор се не може посматрати као специјализована механизација за манипулацију стајњаком. 

Предмет Првог Јавног позива број: 320-11-1749/2017-01, од 25. децембра 2017. године су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку нове опреме, машина и механизације дати у Прилогу 1 – Листа прихватљивих инвестиција и трошкова за Први Јавни позив за Меру 1, који је одштампан уз овај Јавни позив и чини његов саставни део.
Предмет Другог Јавног позива број: 320-01-1/2018-VII, од 4. јануара 2018. године су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку новог трактора, са стандардним деловима, уређајима и опремом за извођење пољопривредних радова, укључујући припадајућу тракторску кабину, у складу са Правилником и овим Јавним позивом.
Имајући у виду наведено, уколико се у конкретном случају ради о самосталној прикључној опреми за трактор иста може бити предмет Првог Јавног позива у складу са условима овог позива, а ако предметна додатна опрема чини саставни део трактора иста може бити предмет захтева за одобравање пројекта у складу са Другим Јавним позивом.

Одредбом члана 11. Правилника за Меру 1 прописани су посебни услови за набавку новог трактора са највећом снагом мотора према обиму биљне, односно сточарске производње. Одредбом члана 33. став 5. Правилника прописано је да када је предмет инвестиције трактор или специјализовано транспортно возило корисник подстицаја уз захтев за исплату ИПАРД подстицаја доставља и фотокопију саобраћајне дозволе на име корисника подстицаја. Саобраћајна дозвола саджи податак о снази мотора у киловатима (P.2 – снага мотора у kW). С обзиром на наведено, испуњавање овог посебног услова утврђује се на основу података надлежног органа садржаних у саобраћајној дозволи.

Релевантним прописима није предвиђен посебан услов за набавку трактора и механизације везан за постојање објекта – надстрешнице, гараже, хангара или друге зграде за смештај пољопривредних машина и алата. Прописана је обавеза примаоца ИПАРД подстицаја да наменски користи, не отуђи, нити омогући другом лицу коришћења предмета инвестиције у периоду од пет година од дана исплате. Није прописана обавеза чувања механизације у посебним објектима.

Одредбом члана 5. став 1. тачка 15) Правилника за Меру 1, као општи услов, прописано је да лице остварује право на одобравање пројекта и ако за остваривање права на одобравање пројекта нису вештачки створени услови у циљу остваривања предности супротно ИПАРД програму.
Институт „вештачки створених услова“ није могуће прецизније и детаљније одредити једном општом дефиницијом осим наведене, којом је на исти начин одређена и у прописима Европске Уније. То подразумева да надлежни орган у сваком конкретном случају узима у обзир све околности конкретног случаја и услова, укључујући намеру, време испуњења услова и сл, те процењује и утврђује да ли су радњама подносиоца захтева ове околности вештачки створене у сврху испуњавања неког од прописаних услова за одобравање конкретног пројекта.
У погледу више газдинстава чији носиоци имају пријављено пребивалиште на истој адреси, нарочито се узима у обзир да ли се ради о повезаним лицима, да ли станују у истом објекту, да ли постоји заједничко домаћинство, да ли постоји заједница живота и рада, да ли је у претходном периоду земљиште и сточни фонд био у заједничком пољопривредном газдинству, када је дошло до регистрације ових газдинстава итд. Постојање заједничке механизације и заједничких објеката, уз друге наведене околности, може бити снажан индикатор за утврђивање вештачки створених услова.
У погледу Пописа покретне и непокретне имовине на дан 31. децембар претходне године у односу на годину у којој се подноси захтев, као и на дан подношења захтева за одобравање пројекта, као и Пословног плана, треба напоменути да се ради о имовини -односно о стварима у власништву подносиоца захтева, те да навођење истих ствари у оквиру два различита захтева за одобравање пројекта може довести до провере тачности података и евентуалног утврђивања постојања разлога за вођење пољопривредног газдинства у пасивном статусу у Регистру пољопривредних газдинстава, које за крајњу последицу може имати одбијање захтева за подстицај.

У складу са одредбом члана 3. став 1. тачка 1) Правилника за Меру 1, поред пољопривредних газдинстава – предузетника, привредног друштва или земљорадничке задруге, подносилац захтева за одобравање пројекта може бити и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, али не и члан породичног пољопривредног газдинства.
У складу са одредбом члана 3. став 1. Правилника за Меру 3, подносилац захтева не може бити ни носилац породичног пољопривредног газдинства, већ само предузетник, привредно друштво или земљорадничка задруга.
Иначе, и у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди руралном развоју, чланови породичних пољопривредних газдинстава не могу подносити захтеве и остваривати право на националне подстицаје у пољопривреди и руралном развоју.
Подносилац захтева за одобравање пројекта за Меру 1 који је физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства – мора да испуни и прописани општи услов у погледу стручног знања, односно искуства у области пољопривреде. У складу са одредбом члана 5. став 1. тачка 10) подтачка 4) Правилника за Меру 1, наведени услов је испуњен и ако је подносилац захтева физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства – уписан у Регистру пољопривредних газдинстава у својству носиоца или члана породичног пољопривредног газдинства у периоду од најмање три године. Како Управа за аграрна плаћања води Регистар пољопривредних газдинстава, подносилац захтева у овом случају не мора достављати посебан доказ о испуњености овог услова, с обзиром да Управа по службеној дужности проверава временски период у коме је подносилац захтева уписан у Регистру пољопривредних газдинстава.

Чланом 2 Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма („Службени гласник РС, број 11/2024) прописано је да сектор меса обухвата тов јунади, производњу јунећег/говеђег меса у систему „крава – теле”, производњу прасади за тов, тов свиња, узгој оваца, коза, бројлера, гусака и ћурки у сврху производње меса и производњу и експлоатацију родитељског јата кокошака, ћурки и гусака.

Такође, исти члан дефинише да је сектор млека узгој млечних крава у сврху производње крављег сировог млека, као и да је млечна крава свако женско грло говеда млечне или комбиноване расе узраста од 24 месеца.

Посебан услов за одобравање пројекта у сектору меса је капацитет објекта установљен од стране Управе за Ветерину. Капацитети у сектору меса треба да буду попуњени животињам које су у функцији производње јунећег меса и това. ( Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма („Службени гласник РС, број 11/2024).

У складу са Законом који уређује задруге, у Регистар привредних субјеката уписује се лично име и јединствен матични број задругара који је физичко лице, подаци о улогу сваког појединог задругара као и све промене ових података. Изузетно, само задруге које послују са чланарином у обавези су да упишу у Регистар привредних субјеката само осниваче и промене оснивача, а не и свих чланова задруге (члан 77.). Међутим, и задруге које послују са чланарином у обавези су да Агенцији за привредне регистре доставе књигу задругара ради објаве исте у Регистру привредних субјеката (члан 78.).
С обзиром на наведено, у Регистру привредних субјеката се објављују подаци о свим задругарима. Уз захтев за одобравање пројекта може се доставити наведена потврда о чланству оверена од стране задруге или оверени извод из књиге задругара, али службена провера ових података врши се увидом у Регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре.

У складу са одредбом члана 2. ст. 1. тачка 9) Правилника за Меру 1, место инвестиције јесте место пребивалишта, односно седишта подносиоца захтева – за инвестиције у набавку опреме, машина и механизације, односно место у коме се налази објекат – за инвестиције у изградњу и опремање објеката.
У пољу број 48. Обрасца 1 – Захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку новог трактора, у оквиру расписаног Другог јавног позива за Меру 1, подносилац захтева уписује катастарску парцелу места инвестиције у сврху контроле исте на лицу места. Подносилац захтева се овде може определити за катастарску парцелу на адреси места пребивалишта односно седишта подносиоца захтева или катастарску парцелу пољопривредног земљишта уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава у оквиру пољопривредног газдинства подносиоца захтева. Изузетно, ако подносилац захтева не држи пољопривредну механизацију односно не обавља пољопривредну производњу у свом месту пребивалишта односно седишта, у сврху контроле захтева на лицу места, подносилац може навести и катастарску парцелу објекта у коме држи пољопривредну механизацију односно обавља пољопривредну производњу ако је тај објекат у власништву подносиоца захтева или ако га подносилац захтева користи на основу уговора о закупу односно коришћењу.

Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма („Сл. Гласник РС“, 11/2024), чланом 2. дефинисано је следеће: иновативни производ јесте конвенционални физички производ, дигитални производ/софтвер, електронски производ/хардвер или комбинација претходно наведених, који је резултат сарадње између произвођача из приватног сектора и јавне научно-истраживачке организације, у складу са законом којим се уређује иновациона делатност и овим правилником.

Исти правилник у члану 57. став 1. тачка 2. прописује да се за доказивање испуњености критеријума за бодовање и рангирање, уз захтев за одобравање пројекта прилаже и потврда надлежног органа да је иновативни производ који је предмет захтева за одобравање пројекта резултат сарадње између произвођача из приватног сектора и јавне научно-истраживачке организације, у складу са законом којим се уређује иновациона делатност.

Како би подносилац захтева за одобравање пројекта остварио право на бодове по основу чињенице да је предмет захтева инвестиција у набавку иновативног производа, потребно је да приложи потврду надлежног органа да је иновативни производ који је предмет захтева за одобравање пројекта резултат сарадње између произвођача из приватног сектора и јавне научно-истраживачке организације, у складу са законом којим се уређује иновациона делатност.

Списак научноистаживачких организација у Републици Србији можете пронаћи на следећем линку: https://prosveta.gov.rs/nauka/nauka-i-istrazivanje-u-srbiji/naucnoistrazivacke-organizacije/

Регистар субјеката националног иновационог система води Фонд за иновациону делатност – https://www.inovacionifond.rs/cir/o-fondu/nasa-organizacija.

За тумачње закона којим се уређује иновациона делатност надлежно је Министарство науке, технолошког развоја и иновација.

 У складу са Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру ИПАРД III програма (објављено у „Службеном гласнику РС“, број 11/2024 од 14.02.2024. године), припремни радови који подразумевају рушење претходног објекта су прихватљива инвестиција, уколико су предвиђени истим пројектом и истом грађевинском дозволом за изградњу објекта који је предмет захтева за одобравање пројекта.

Правилником за Меру 1 прописано је да се повезаним лицима у смислу овог правилника сматрају носилац и чланови породичног пољопривредног газдинства, супружници, ванбрачни партнери, крвни сродници у правој и побочној линији закључно са трећим степеном сродства, усвојилац и усвојеник, лица између којих је извршен пренос управљачких права и лица која су повезана у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица.
Правилником за Меру 1, даље је прописано да прихватљиво правно лице остварује право на ИПАРД подстицаје и ако није у групи повезаних лица у којој су неки од чланова велика правна лица; није члан холдинга или концерна, као и ако подносилац захтева и повезана лица имају мање од 250 запослених и годишњи промет не већи од 50 милиона евра и/или вредност имовине која не прелази 43 милиона евра.
У складу са Законом који уређује привредна друшта, група друштава или концерн постоји када контролно друштво поред управљања зависним друштвима обавља и друге делатности, при чему групу друштава или концерн чине контролно друштво и једно или више контролисаних друштава којима управља контролно друштво (фактичка група), или контролно друштво и једно или више контролисаних друштава која су закључила уговор о контроли и управљању (уговорна група), или друштва која нису у међусобно зависном положају а којима се управља на јединствен начин (група са односима равноправности).

Одредбом члана 15. тачка 6) Правилника за Меру 1 прописано је да право на ИПАРД подстицаје не може да се оствари за половну механизацију и опрему. Поред тога, одредбом члана 2. тачка 2) Правилника прецизирано је да се новом опремом, машинама односно механизацијом сматра опрема, машина, односно механизација произведена најкасније пет година пре године у којој се подноси захтев за одобравање пројекта и која се први пут ставља у употребу.

Подносилац захтева може поднети само један захтев за одобравање пројеката по истом јавном позиву, с тим да тај захтев може да обухвати једну или више инвестиција из Листе прихватљивих инвестиција и трошкова. Дакле, набавка више пољопривредних машина у оквиру једног јавног позива је могућа али треба да буде обухваћена једним захтевом за одобравање пројекта.

Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава није прописано ограничење у смислу количине (броја) за пољопривредну механизацију и опрему, са изузетком трактора. Наиме, током трајања ИПАРД II програма (од 2014. до 2020. године) дозвољена је набавка само једног трактора.

Чланом 23. Правилника за Меру 1 прописани су критеријуми за бодовање и рангирање захтева који после административне провере и контроле на лицу места испуњавају услове за одобравање пројекта. Неки од тих критеријума су применљиви само на физичка лица, док се неки могу применити како на физичка тако и на правна лица. Критеријуми који се односе на подносиоце захтева женског пола и млађе од 40 година могу се применити само на физичка лица, тако да се односе на случајеве када је подносилац захтева физичко лице –носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства или предузетник. Ови критеријуми се не могу применити на подносиоце захтева –привредна друштва и земљорадничке задруге. Остали критеријуми прописани предметном одредбом Правилника могу се применити како на физичка, тако и на правна лица –подносиоце захтева.

Поступак за остваривање права на ИПАРД подстицаје се састоји од две фазе – фазе одобравања пројекта и фазе одобравања исплате. Најдужи рокови за доношење решења поводом захтева у овим фазама прописани су Законом о пољопривреди. Фаза одобравања пројекта може да траје најдуже до девет месеци од дана подношења захтева за одобравање пројеката, док фаза одобравања исплате може трајати најдуже до шест месеци од дана подношења захтева за одобравање исплате ИПАРД подстицаја.

Рокови за саму реализацију инвестиције од стране корисника после достављања решења о одобравању пројекта нису прописани, већ их у зависности од врсте и сложености инвестиције и околности конкретног случаја утврђује Управа за аграрна плаћања у сваком појединачном решењу о одобравању пројекта. По правилу рок за реализацију инвестиције у набавку опреме и механизације утврђује се у периоду до најдуже 6 месеци од достављања решења, односно најдуже до 2 године за инвестиције у изградњу објеката.

Подносилац захтева за одобравање пројекта може али не мора имати на рачуну код банке новчана средства у износу потребном за реализацију инвестиције, нити је неопходно да за овај износ обезбеди банкарску гаранцију. Подносилац захтева је дужан да кроз Пословни план који доставља у прописаној форми уз образац захтева за одобравање пројекта, докаже економску одрживост пројекта, укључујући финансијску конструкцију реализације инвестиције.

Одговор

Важећим ИПАРД правилником за спровођење Мере 1- Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава прописана је форма докуменатације која се доставља уз захтев за одобравање исплате. Између осталог подносилац захтева доставља и следећу документацију:

Акт органа надлежног за послове ветерине којим се доказује да пољопривредно газдинство испуњава услове у погледу добробити животиња, осим код пољопривредних газдинстава површине до 15 хектара у сектору воћа и поврћа, као и да предметна инвестиција испуњава услове у погледу добробити животиња прописане ЕУ прописима са којима су усклађени прописи Републике Србије, у сектору млека, и меса и јаја. Издавање овог документа у надлежности је Управе за ветерину.
Акт органа надлежног за послове заштите животне средине којим се доказује да цело пољопривредно газдинство испуњава прописане услове у области заштите животне средине као и да предметна инвестиција испуњава услове из области заштите животне средине из прописа који су усклађени са прописима Европске уније. Издавање овог документа у надлежности је Министарства заштите животне средине.
Акт надлежног органа о испуњености техничких и технолошких услова објеката за животињске отпатке и погона за прераду и обраду животињских отпадака у сектору млека и сектору меса у складу са посебним прописом. Издавање овог документа у надлежности је МПШВ – Пољопривредне инспекције.
Акт органа надлежног за послове заштите биља којим се доказује пољопривредно газдинство испуњава прописане услове у области здравља биља и средстава за заштиту као и да предметна инвестиција испуњава услове из области здравља биља и средстава за заштиту биља из прописа у секторима воћа, поврћа, грожђа и осталих усевакоји су усклађени са прописима Европске уније. Издавање овог документа у надлежности је Управе за заштиту биља – Фитосанитарна инспекције.
Уколико подносилац захтева за одобравање исплате не достави наведена документа, Управа за аграрна плаћања ће иста потраживати по службеној дужности.

У пракси, како би процедура била поједностављена за подносиоца захтева за исплату, Управа за аграрна плаћања након пријема захтева по службеној дужности од органа надлежних за проверу испуњености националних стандарда у областима заштите животне средине и добробити животиња, тзв. техничких тела прибавља горенаведене акте. Стога саветујемо подносиоце захтева да прикупљање ових докумената препусте Управи за аграрна плаћања, која ће иста прибављати по службеној дужности.

Потврду надлежног органа за послове уговарања и финансирања програма из средстава Еуропске уније да се за предметну инвестицију не користе подстицаји по неком другом основу (субвениције, подстицаји, донације), односно да иста инвестиција није предмет другог поступка за коришћење подстицаја издаје Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније Министарства финансија.

Уколико подносилац захтева за одобравање исплате не достави наведена документа, Управа за аграрна плаћања ће иста потраживати по службеној дужности. Саветујемо подносиоце захтева да прикупљање ових докумената препусте Управи за аграрна плаћања.

У предвиђену колону Захтева за исплату ИПАРД подстицаја уноси се број и датум Акта о измени Решења за одобравање ИПАРД подстицаја и датум његовог издавања

Важећим Правилником за Меру 1 – Инвестиције физичку имовину пољопривредних газдинстава прописана је обавеза примаоца средстава да наменски користи, не отуђи, нити омогући другом лицу коришћења предмета инвестиције у периоду од пет година од дана исплате. Важећим Правилником за М1 није прописано да предметна инвестиција, конкретно трактор, не сме или не може бити предмет залога као средство обезбеђења кредита.

Инвестиција се може реализовати подизањем кредита само у случајевима када тај кредит не подразумева одобравање бесповратних средстава кориснику у било ком износу. Износ кредита који пословна банка уплаћује на рачун добављача за купљену предметну инвестицију (на пример трактор) мора да буде јасно описан кроз сврху уплате, да се наведе број Уговора који је подносилац захтева/ корисник склопио са пословном банком и по чијем основу се врши пренос средстава.

Препорука је да банке средства уплаћују на рачун подносиоца захтева, којим ће потом са наменског рачуна извршити уплату на рачун добављач

Правилником за спровођење Мере 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдиснтава, прописано је да право на остваривање подстицаја има подносилац који за предметну инвестицију не користи подстицаје по неком другом основу (субвенције, подстицаји, донације), односно да иста инвестиција није предмет другог поступка за коришћење подстицаја. Иста одредба прописана је и важећим Правилником за Меру 3.

Са друге стране, Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју дефинисане су врсте подстицаји у које спада и кредитна подршка. Стога субвенционисани кредити Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде нису прихватљиви за финансирање ИПАРД инвестиција.

У конкретном случају рачун за набавку предметне инвестиције исказан у динарима са две децимале је прихватљив јер је плаћање извршено у динарима код домаћег добављача.

Потребно је навести катастарску парцелу на којој ће бити трактор/механизација. Подносилац захтева такође може да наведе парцеле на којима ће се трактор користити.

SWIFT и Налог 70 нису потребни уколико jе директни увозник предметне инвестиције добављач.У колико је сам корисник директни увозник предметне инвестиције, онда су ова документа потребна. Када се куповина предметне инвестиције на пример трактора реализује у земљи од добављача поменута докумнтација није потребна

У складу са важећим Правилником за Меру 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, у Члану 33. прописана је документација за остваривање права на исплату ИПАРД подстицаја. Између осталог подносилац захтева је дужан да достави документ у којем се потврђује да је роба нова. Изјаву добвљача је лако сачинити јер је она у слободној форми.

Одговор

Контрола на лицу места може бити најављена до 48 часова унапред. Током најаве контроле корисник се обавештава да механизација мора бити на газдинству тј. месту пребивалишта подносиоца захтева или месту локације инвестиције наведене у обрасцу захтева за одобравање пројекта. Контрола на лицу места не мора да буде најављена уколико се тиме угрожава сврха контроле.

Сва документација (финансијска и техничка) коју је корисник предао уз образац захтева за одобравање пројекта и у каснијој фази уз образац захтева за одобравње плаћања, а која је везана за предмет инвестиције и за пословање носиоца газдинства, мора да се чува и стави на располагање контролору и то у периоду од пет година након исплате.

Скривени радови су радови на изградњи и опремању, односно набавка опреме и/или појединих елемената опреме који се због своје природе или начина извођења, односно места или начина уградње, не могу контролисати на лицу места након реализације инвестиције, без непотребних трошкова или ризика од оштећења имовине или угрожавања здравља или безбедности људи или животиња. Инвестиције у којима се могу јавити скривени радови, као и начин евидентирања, односно поступања уколико пројекат садржи скривене радове, дефинисане су Правилником.

 

Скривени радови нарочито обухватају инвестиције у:

1.

изградњу септичке јаме, односно таложних шахти (фаза пре постављања горње бетонске плоче);

2.

изградњу осочне јаме, подземне лагуне, сабирне јаме (фаза пре постављања горње бетонске плоче), колектора и базена за течни стајњак, сабирних канала (фаза пре постављања решетке), простора за пријем течног стајњака испод целог објекта и слично;

3.

изградњу објеката код које су поједини објекти, односно делови објеката предвиђени за рушење и демонтажу;

4.

набавку бокс палета, рам палета и палетних регала;

5.

набавку опреме за вештачку вентилацију, климатизацију, хлађење и грејање објекта (компресори, кондензатори, испаривачи, вентилатори, уградни fan coil уређаји и сл.);

6.

набавку опреме за производњу енергије из обновљивих извора (соларни панели, инвертори, алуминијумске подконструкције, челичне подконструкције и сл.);

7.

набавку система за наводањавање који обухватају подземни резервоар за воду, потапајуће пумпе и сл.;

8.

набавку опреме за пумпање, мешање, сепарацију и одлагање стајњака (сепаратор за стајњак, потапајућа пумпа за стајњак, мешач за стајњак, пумпа за пражњење лагуне, мешач за лагуну и сл.);

9.

набавку уређаја за систем техничке заштите – IP камера;

10.

набавку уређаја за пречишћавање отпадних вода;

11.

набавку опреме за прасилишта;

12.

набавку опреме за држање живине;

13.

набавку опреме за производњу рибе;

14.

друге инвестиције које се због своје природе или начина извођења, односно места или начина уградње, не могу контролисати на лицу места након реализације инвестиције, без непотребних трошкова или ризика од оштећења имовине или угрожавања здравља или безбедности људи или животиња и које су као скривени радови одређене решењем о одобравању пројекта, односно решењем о измени одобреног пројекта.

Решење по захтеву за одобравање пројекта садржи одређивање скривених радова и упутство кориснику ИПАРД подстицаја на који начин да обезбеди фотографије скривених радова током реализације инвестиције, у складу са Правилником и посебним прописом којим се ближе уређује начин и поступак обављања контроле на лицу места.

Корисник је у обавези да за потребе контроле на лицу места у фази пре исплате, обезбеди фотографије скривених радова. Фотографије скривених радова се достављају уз захтев за одобравање коначне исплате ИПАРД подстицаја и нарочито садрже:

  • место на коме су начињене, представљено географском ширином и географском дужином (геотаг);
  • датум и време када су начињене;

Скривени радови су радови који се изводе током реализације инвестиције и који се у каснијим фазама, због природе и начина извођења не могу контролисати на лицу места. Подносилац је у обавези да најкасније десет дана пре извођења радова или испоруке опреме обавести УАП о извођењу скривених радова.

Контролори ће подносиоцу захтева у фази пре одобравања остављати напомену са обавезом обавештавања о скривеним радовима као и који су то радови које ће контрола контролисати и третирати као скривени.

У скривене радове спада, на пример, уградња опреме као што су испаривачи, компресори, агрегати, потапајуће пумпе или уградња неке друге опреме, која се уграђује на место са којег се у каснијим фазама неће моћи видети.

Изнајмљивање или услужно коришћење опреме, машина, механизације, непокретности тј. било које врсте инвестиције која је суфинансирана средствима из ИПАРД II програма није прихватљиво јер је обавеза примаоца да наменски користи, не отуђи, нити омогући другом лицу коришћења предмета инвестиције у периоду од пет година од дана исплате ИПАРД подстицаја, што ће се контролисати на терену у периоду од 5 година након исплате.

У противном кориснику се налаже повраћај средстава.

Сектор рибарства није обухваћен ИПАРД програмом за период 2014-2020, а самим тим ни важећим Правилником за спровођење Мере 3. Пун назив мере -Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, прописао је Генерални директорат за пољопривреду и рурални развој ДГ АГРИ, те се сам назив мере није могао мењати.

У члану 5 важећег Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства стоји да се право на одобравање пројекта остварује уколико се, између осталог, предметна инвестиција односи на прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства датих у Прилогу 2 Правилника – Листа пољопривредних производа. Ова листа је општа листа пољопривредних производа који могу да се прерађују у складу са бриселском номенклатуром (Прилог I Уговора о функционисању ЕУ), а члан 2 важећег Правилника прописује сектор улагања: ,,Лице које испуњава опште и посебне услове у складу са овим правилником, остварује право на ИПАРД подстицаје за инвестиције у прераду и маркетинг у следећим секторима: млека, меса, воћа и поврћа”.

У конкретном случају објекат може да буде закупљен, јер чланом 5, тачка 5 важећег Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства прописано да се право на одобравање пројекта остварује ако су објекат и катастарска парцела који су предмет инвестиције за који се подноси захтев за одобравање пројекта у власништву подносиоца захтева, или на њима има право закупа, односно коришћења, на период закупа, односно коришћења од најмање десет година почев од календарске године у којој се подноси захтев за одобравање пројеката, с тим да ако је објекат и катастарска парцела предмет закупа, односно коришћења не може имати уписане друге терете, осим предметног закупа, односно права коришћења.

У складу са чланом 3 Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) правно лица остварује право на ИПАРД подстицаје ако је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава као комерцијално газдинство и налази се у активном статусу.

Регистар води Министарство финансија – Управа за трезор са својом мрежом филијала и експозитура. Упис, обнова регистрације и пријаву промене података, као и подношење захтева за одређене подстицајне мере се врши се у оној подручној јединици Управе за трезор, која је надлежна према месту пребивалишта пољопривредника односно предузетника, односно према месту седишта правног лица, без обзира где се врши пољопривредна производња.

У Регистар могу да се упишу физичка лица – пољопривредници, предузетници и правна лица. Упис је добровољан, бесплатан и није везан за рок – може извршити током целе године. Додатне информације на http://www.trezor.gov.rs/src/services/rpg/.

У оквиру истог јавног позива потенцијални корисник може да поднесе захтев за набавку више од једне машине, уколико се, у складу са важећим правилником, предметна инвестиција, између осталог односи и на прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства датих у Прилогу 2 – Листа пољопривредних производа, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Инвестиције у вези опреме за производњу алкохолних пића на бази воћа (воћне ракије, ликери, вина и слично) нису прихватљиве у оквиру Мере 3, јер је у овом случају реч о пласирању финалних производа.

Члан 6, Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) као посебан услов за остваривање права на одобравање пројекта за прераду и маркетинг у сектору млека прописује да подносилац захтева мора да буде уписан у Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката у складу са прописима којима се уређује ветеринарство, као и постојање утврђеног дневног капацитета објекта за прераду млека од 3.000 до 100.000 литара. То подразумева инсталисани (утврђени) капацитет пријављен у Управи за ветерину. Капацитет се утврђује у складу са просечним капацитетом који је утврђен Решењем Управе за ветерину (Решење о испуњености општих и посебних услова за хигијену хране). Утврђени дневни капацитет се односи на прераду млека као примарне сировине која се прерађује, што је један од основних услова за одобравање пројекта. Не прецизирају се посебни услови у односу на врсту прераде или врсту инвестиције.

Повраћај средстава у износу од 60% укупних прихватљивих трошкова – 50% укупних прихватљивих трошкова инвестиције и додатних 10% за инвестиције у области управљања отпадом и отпадним водам, односи се само на део инвестиције који је везан за отпадне воде. На пример, уколико подносите захтев за одобравање пројеката за расхладни тунел, палетни виљушкар и филтер за грубу сепарацију отпадних вода, повраћај средстава у висини до 60% остварићете само за филтер за грубу сепарацију вода, док ће за остале инвестиције повраћај бити 50% укупних прихватљивих трошкова инвестиције.

У складу Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) прописана је форма у којој се документација подноси. Сва документација на страном језику мора бити преведена на српски језик од стране овлашћеног судског преводиоца.

Потенцијални корисници Мере 3 су мала и средња правна лица разврстана према величини у складу са критеријумима прописаним у чл. 4, 4а-4г Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018).

Средњи привредни субјекат је привредни субјекат који, у складу са мерилима из чл. 4а-4г овог правилника, има између 50 и 250 запослених и годишњи промет мањи од 50 милиона евра и/или укупан годишњи биланс мањи од 43 милиона евра у динарској противвредности. Кумулативно увек морају да буду испуњена два услова, од којих је услов у погледу броја запослених увек обавезан и посматра се као елиминациони услов.

Вредности које се користе за број запослених и финансијске показатеље (промет и биланс) рачунају се на годишњем нивоу и односе на последњи одобрени рачуноводствени период. Критеријум везан за број запослених се мора обавезно испунити, док је у случају критеријума везаних за годишњи промет и биланс, довољно испунити један од њих.

Правно лице које је поднело захтев по основу јавног позива за Меру 1 може да поднесе захтев по основу јавног позива за Меру 3.

Нови захтев за одобравање пројекта у оквиру исте мере може се поднети тек након финализације и коначне исплате подстицаја за претходну инвестицију (реализација инвестиције је извршење свих радњи везаних за набавку предмета инвестиције и то: закључење купопродајног уговора, промет робе, издавање докумената који прате робу, преузимање робе, исплата цене у потпуности, као и стављање инвестиције у функцију у складу са наменом у сектору у коме је одобрена). Ово се односи на захтеве по истом Правилнику, односно по једној Мери, док може истовремено имати по један пројекат у оквиру Мере 1 и један пројекат у оквиру Мере 3.

Нови захтев за одобравање пројекта у оквиру исте мере може се поднети тек након финализације и коначне исплате подстицаја за претходну инвестицију (реализација инвестиције је извршење свих радњи везаних за набавку предмета инвестиције и то: закључење купопродајног уговора, промет робе, издавање докумената који прате робу, преузимање робе, исплата цене у потпуности, као и стављање инвестиције у функцију у складу са наменом у сектору у коме је одобрена). Ово се односи на захтеве по истом Правилнику односно по једној Мери, док може истовремено имати по један пројекат у оквиру Мере 1 и један пројекат у оквиру Мере 3.

Потенцијални корисник може да поднесе захтев за ИПАРД средства уколико је државно земљиште узето у дугорочни инвестициони закуп уписано у РПГ-у по основу дугорочног закупа. У конкретном случају потенцијални корисник се спрема да учествује у јавном надметању, а да би конкурисао за ИПАРД средства потенцијални корисник мора већ да има обезбеђен дугорочни закуп над државним земљиштем.

Захтеве за одобравање пројкта у оквиру Мере 3, ИПАРД II програма, а у складу са важећим правилником, могу да поднесу привредна друштва која су основана 2018. године или привредна друштва која су основана раније, али имају нулте билансе. Таква привредна друштва имају оснивачки капитал, а код новооснованих привредних субјеката чији редовни годишњи финансијски извештаји нису још одобрени, подаци се изводе путем процене у доброј вери, током пословне године.

Промена менаџмента у фази исплате подстицаја не представља проблем за реализацију инвестиције, ако менаџмент настави да испуњава опште и посебне услове прописане важећим правилником и обавезе прописане решењем у одобравању пројекта. Међутим не сме да дође до промене власника који је подносилац захтева. Може да се промени само одговрно лице – директор, менаџмент итд. Потенцијални корисници су у том случају дужни да обавесте УАП о новонасталим променама. Такође, лице које је одговорно за процес производње може да се промени, али мора да настави да испуњава услове који се односе на доказивање искуства у пољопривреди.

Потенцијални корисник може да се поднесе захтев за инвестиције у набавку новог софтвера посебно, јер се налази на Листи прихватљивих трошкова која је дата као прилог важећих правилника, али мора да има у виду да цела производна линија коју ће софтвер подржавати, мора да испуњава прописане националне и ЕУ услове, у зависности од сектора улагања из области који се односе на заштиту животне средине, добробит животиња, ветеринарског јавног здравља, јавног здравља и безбедности и здравља на раду.

Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) јасно је прописана неопходна документација, форма у којој се иста подноси и ко су могући подносиоци захтева. Услов да подносилац захтева треба да буде у систему ПДВ-а није експлицитно наведен, те та чињеница није опредељујућа уколико подносилац испуњава опште и посебне услове прописане Правилником.

С обзиром да је у конкретном случају потенцијални корисник заинтересован да опрема објекат за прераду органских отпада из млекаре и фарме свиња, он мора да се одлучи за који сектор улагања ће му предметна инвестиција бити везана. Техничка документација приликом набавке опреме није потребна. Уколико жели да поднесе захтев за инвестиције у опремање објекта за прераду органских отпада, и жели да предметну инвестицију веже за сектор млека, потребно је уз захтев за одобравање пројекта поднети употребну дозволу млекаре у чијем кругу се налази помоћни објекта за прераду органских отпада.

Сакупили смо Ваша најчешћа питања и одговоре на њих на једном месту у оквиру публикације „Најчешће постављана питања“. Ова публикација не представља пропис нити други правни акт, већ општи, оквирни приручник искључиво информативног карактера. Коришћење ове публикације не ослобађа обавезе познавања прописа, нити процеса рада и поступања у складу са њима. Стога се препоручује коришћење искључиво уз важеће прописе и правне акте. Садржај ове публикације узима у обзир стање прописа на дан објављивања. Иако се улажу најбољи напори како би се осигурала тачност, поузданост и ажурност пружених информација, исто се не може гарантовати.

Такође, не може се гарантовати да су све информације прикладне за коришћење сваког читаоца, да обухватају све податке и техничке и нормативне измене након датума објављивања, нити да тачно предвиђају и обавештавају о свим могућим ситуацијама. Садржај ове публикације не мора нужно одражавати ставове Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управе за аграрна плаћања и других надлежних органа државне управе и институција Европске Уније и Републике Србије. Издавач и аутори не могу сносити одговорност за штету која би евентуално могла настати у вези са коришћењем информација садржаних у овој публикацији.

Skip to content