У Новом Саду одржана је Пета заједничка седница влада Србије и Словеније. Председница Владе Србије Ана Брнабић рекла је да Словенија спада међу највеће инвеститоре у Србији, а словеначки капитал превазилази милијарду и сто милиона евра.
Она је поручила да је сектор пољопривреде деценијама био запуштен, да су „инвестиције које су постојале биле стратешки лоше, а пољопривреда због тога застарела и неотпорна на климатске промене, које су данас највећи изазов“.
„Од како је Бранислав Недимовић постао министар, Србија је у пољоприведи почела стратешки да мења ствари. То смо постигли прављењем јаче, одрживије пољопривреде и то на пет начина, кроз системе за наводњавање, електрификацију поља, аутоматску противградну одбрану, модернизацију и субвенционисање опреме и механизације и кроз дигитализацију у пољоприрведи“, рекла је Брнабић и нагласила да је 2018. година била изнад десетогодишњег просека, а да ће 2019. година највероватније бити и нешто мало боља од претходне.
Премијер Словеније Марјан Шарец рекао је на конференцији да је Србија важан саговорник за Словенију и кључан привредни партнер у региону.
„Залажемо се европску перспективу Србије, а данас потписан Меморандум отвара могућности да потврдимо наше традиционално пријатељске, економске и привредне односе, а поготово сарадњу у пољоприревди“, рекао је он.
„Главни алат у пољопривреди плуг, мотику и волове заменили су интернет, рачунари и сателити. Некада су сељаку помагале животиње да заоре њиву, а данас трактор, којим управља ГПС, зато је важно да сарађујемо и размењујемо искуства у области дигитализације у пољопривреди“, рекао је Шарец.
На скупу је речно да Србија Словенији може пренети искуства у вези са софтвером за запошљавање сезонских радника, који успешно примењује, док Словенија Србији може помоћи у области дигитализације у пољопривреди, када је реч о примени Интегрисаног административног и контролног система (ИАКС).
“Убеђен сам да нема напретка у пољопривреди без увођења нових ИТ решења. Са дигитализацијом долази до смањења трошкова, када се смање трошкови, остаје више профита. Софтвер за сезонске раднике у пољоприрведи који је Србија увела и успешно имплементирала, омогућио је да 28.000 сезонских радника уђе у легалне токове, да им послодавац уплаћује порезе и доприносе, да буду пријављени. Задовољни су и радници и послодавци и држава“, рекао је министар Бранислав Недимовић. Он је поручио колегама из Словеније да „ако им треба пелцер, да га Србија има и да ће им га дати“.
Државни секретар у министарству пољоприрведе у Словенији Дамјан Станоник нагласио је да Србија и Словенија успешно сарађују у многим областима, поготово у области пољопривреде, те да је стога од изузетне важности Меморандум о сарадњи у пољоприрведи и руралним крајевима, који су данас потписали.
„Добар рад система који је Словенија увела у области пољопривреде био је добар основ за повлачење средстава из Европске уније. За нас је било веома важно да тај систем оспособимо пре уласка у ЕУ. Успостављање овог система јесте компликовано, али смо сигурни да ће Србија то урадити, а можете рачунати на сву нашу помоћ“, рекао је Станоник.
Он каже да је са српским министром Недимовићем договорио да буду организоване Радне групе у области добре праксе, у дигитализацији запошљавања пољопривредника обе државе. Потписан је и Меморандум о сарадњи у области пољопривреде.
,,Управа за Аграрна плаћања, је уз помоћ пројекта Подршка ИПАРД оперативној структури развила ИТ систем за рурални развој (РДИТ), који обухвата процесе обраде захтева за остваривање права на подстицај и који је преко е-магистрале органа државне управе повезан са институцијама попут АПР-а, Управе за ветерину…“, истакла је Биљана Петровић, директорка Управе за Аграрна плаћања, и додала да је уз помоћ консултаната из Словеније завршена 1. фаза пилот пројекта Успостављање и одржавање Система идентификације земљишних парцела, (ЛПИС) у 10 општина у Републици Србији.
