Пето заседање Одбора за праћење и спровођења ИПАРД програма (ИПАРД Одбор за праћење) којим председава министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, одржано је данас у Привредној комори Војводине у Новом Саду. Седници су, поред чланова Одбора, присуствовали и представници Генералног директората Европске комисије за пољопривреду и рурални развој, Делегације Европске уније у Србији, као и представници Министарства финансија, Министарства за европске интеграције, Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније и други.
Том приликом су усвојени предлози Треће измене ИПАРД програма, којом се предвиђа увођење сектора производње и прераде јаја и сектора производње и прераде грожђа, разматрани су и резултати спровођења пет јавних позива за ИПАРД подстицаје који су до сада расписани, као и припрема акредитације за још две ИПАРД мере.
„На пет позива за добијање новца из овог Програма, стигло је 736 апликација, што је за готово 50 одсто више од очекиваног и најбољи резултат у региону. Имаћемо од јесени два нова сектора у ИПАРД програму – сектор јаја и сектор вина, а очекујемо и акредитацију мере за развој руралног туризма. То је јако важно, јер можемо да искористимо наш географски потенцијал и квалитетну храну коју производимо. ,,Процедура можда јесте компликована, али увек наводим пример госпође од 65 година из Старе Пазове, која је аплицирала за трактор и добила 60 одсто бесповратних средстава“, изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић и нагласио да су кадровске промене у Управи за аграрна плаћања довеле до промене у приступу раду, а самим тим и до великог убрзања обраде захтева за подстицаје у пољопривреди и да се ради на повећању ефикасности УАП, која би у наредном периоду требала да постане неазвисна агенција која ће ИПАРД мере спроводити по ефикаснијем моделу.
Министар Недимовић је додао и да се разматрају два нова захтева пољопривредних произвођача. Прерађивачи воћа, који у овом тренутку подстицаје остварују само из ИПАРД програма, траже начин да се ова производња у одређеном обиму финансира и из националног буџета, док прерађивачи млека траже да се граница која у овом тренутку дели потенцијалне ИПАРД кориснике од корисника националних подстицаја са 20 грла подигне на 50.
Лиам Бреслин, руководилац јединице за претприступну помоћ Генералног директората за пољопривреду и рурални развој оценио је да 175 милиона евра претприступне помоћи из ИПАРД програма може променити многе ствари у пољопривреди, која је за Србију јако важна грана привреде.
„Обрада захтева из првих јавних позива је у свим земљама које спроводе ИПАРД, па и у Србији, мало успорена, али се стање значајно поправља. С обзиром да газдинства у Србији нису мала, ИПАРД је за њих одлична прилика да повећају своју конкурентност, што води успостављању стабилне и развијене пољопривреде. Очекујемо да ће томе допринети и нова мера намењена развоју агротуризма“, рекао је Лиам Бреслин.
У склопу активности Одбора за праћење имплементације ИПАРД програма, високи представници Генералног директората Европске комисије за пољопривреду и рурални развој су, заједно са представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Сектора за рурални развој и Управе за аграрна плаћања, обишли подносиоце захтева за ИПАРД подстицаје.
Материјале са Петог заседање Одбора за праћење спровођења ИПАРД програма можете преузети ОВДЕ
