Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Милица Ђурђевић изјавила је данас, у оквиру „ЕУ недеље могућности“ током дана који је посвећен пољопривреди, да ће МПШВ наставити да улаже велике напоре како би средства из ИПАРД фонда доспела до крајњих корисника и били остварени још бољи резултати по питању одобравања и исплате ИПАРД пројеката.
У Републици Србији тренутно се спроводи ИПАРД II програм за период 2014 – 2020. у оквиру ког су акредитоване четири мере, а у току су и завршне активности за почетак примене ИПАРД III програма, навела је Ђурђевић.
Кроз Меру 1 се подржава примарна производња на пољопривредним газдинствима, кроз Меру 3 унапређују прерађивачки капацитети, док се кроз Меру 7 инвестира у рурални туризам. Такође, кроз Меру 9 подржавају се активности које доприносе бољем спровођењу ИПАРД програма, али и оснаживању државне администрације, подсетила је Ђурђевић.
Када је реч о постигнутим резултатима у спровођењу ИПАРД II програма, закључно са 20. јуном 2023. године, у оквиру 13 јавних позива расписаних за инвестиционе мере, исплаћено је укупно 763 ИПАРД пројекта у износу од 65,1 милион евра, од чега допринос ЕУ износи 48,8 милиона евра, рекла је Ђурђевић на скупу који је организован на Новосадском сајму.
„У ЕУ недељи могућности Министарство пољопривреде ставиће акценат на ИПАРД програм који се тренутно спроводи у Србији, а његов главни циљ је подршка пољопривредним произвођачима и прерађивачима да модернизују и повећају продуктивност у сектору пољопривреде, али и да побољша квалитет живота у руралном подручју“, истакла је Ђурђевић.
Ђурђевић је казала да је Министарство је предузимало активности које се пре свега односе на увођење могућности авасног плаћања кроз измене Закона о пољопривреди, које је, према њеним речима, требало да омогући корисницима да брже дођу до финансијских средстава како би реализовали започете инвестиције.
„У овој години по питању убрзавања искоришћености и апсорпције ИПАРД средстава, Министарство је почело са применом индексације цена која даје велику подршку и помоћ корисницима да лакше преброде негативне ефекте инфлације и пораст цена на тржишту“, рекла је Ђурђевић.
У току су завршне активности за почетак примене ИПАРД III програма који би требало да крене са реализацијом и првим јавним позивима у четвртом кварталу ове године, a у оквиру тог програма у наредних неколико година корисницима ће бити на располагању још 288 милиона евра бесповратних средстава ЕУ, најавила је Ђурђевић.
„Желим да охрабрим све пољопривреднике да интензивније учествују у јавним позивима који ће бити расписани у оквриу ИПАРД III програма који је омогућио и интензивнију финансијску подршку посебно за младе пољопривреднике, сертификоване произвођаче органске хране и инвестиције у обновљиве изворе енергије“, казала је Ђурђевић.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева нагласила је да је посвећеност ЕУ подршци пољопривредном сектору Србије утрла пут за повећану продуктивност, одрживост и иновације.
Коришћењем ИПАРД средстава, српски пољопривредници су добили приступ савременим технологијама, висококвалитетној опреми и напредним пољопривредним праксама, навела је Халачева.
Милорад Радовић је рекао да је сарадња Града Новог Сада и Европске уније до сада био плодоносан, а пре свега је истакао значајан напредак инфраструктуре, нагласио је члан Градског већа за привреду, град Нови Сад.
Током пет дана ЕУ недеље могућности одржава се више од 120 информативних сесија и панела, а заинтересовани ће моћи да сазнају како да конкуришу за програме, пројекте и фондове ЕУ.
У дану посвећеном пољопривреди и ИПАРД програму одржана су три панела и инфосесије.
Панел посвећен искуствима спровођења ИПАРД програма под називом „Пољопривреда у Србији – искуства корисника ИПАРД програма“, представио је искуства каоринсика Милана Плавшића у остваривању права на ИПАРД подршку за набавку новог трактора, али и искуства ИПАРД оперативне структуре у спровођењу програма. Јасмина Миљковић, шеф Управљављачког тела ИПАРД програма и Лазар Поповић, помоћник директора Сектора за правне и опште послове Управе за аграрна плаћања – ИПАРД агенције говорили су о неопходним предусловима и спремности Републике Србије за спровођење ИПАРД програма, као и резултатима имплементације.
На инфосесији посвећеној мерама ИПАРД III програма, представнице ИПАРД Управљачког тела Марина Вујовић и Александра Богић, представиле су нове могућностима које потенцијлним корисницима у новом програмском циклусу нуде мере које се већ спроводе:
Мера 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, намењена примарној пољопривредној производњи, Мера 3 – Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, која подстиче улагања у прехрамбени сектор И Мера 7 – Диверсификација пољопривредних газдинстава и развој пословања која има за циљ диверсификацију пољопривредних активности, оснивање малих предузећа и отварање радних места у руралним подручјима.
Представљене су и могућности нове Мере 4 – Агро-еколошко-климатска мера и органска производња која пружа допринос одрживом управљању природним ресурсима и прилагођавању климатским променама и њиховом ублажавању применом метода пољопривредне производње које су у складу са заштитом и побољшањем животне средине.
Завршни панел под називом „Како се пријавити за средства ИПАРД – како попунити пријаву? Које су уобичајене грешке у пријави и како их избећи?“ је био добра прилика да потенцијални корисници на основу искуства спровођења претходног циклуса сазнају како се припрема квалитетан захтев за одобравање пројеката и одобравање исплате, али и како се припремити за контролу на лицу места. Било је речи о спрцифичностима сваке фазе поступка који се води пред ИПАРД агенцијом и то из виузуре представника оперативних сектора: Наташе Пантић, начелник Одељења за за одобравање пројеката из програма међународних подстицаја пољопривредне политике, Александре Милић, Сектор за одобравање исплате и Небојше Столића, Сектор за контролу на лицу места.
Наташа Пантић је нагласила да је најпре неопходно добро урадити самопроцену могућности и прихватљивост за становишта програма. Сви кораци ИПАРД поступка су јако добро вођени и корисници не треба да се плаше саме процедуре, јер се резултат на крају исплати. Некомплетан захтев највише отежава процедуру, а корисници посебну пажњу треба да посвете поштовању рокова, јер се те грешке тешко исправљају. Рад управе је жив организам и представља непрестано прилагођавање насталим препрекама како би се процес што више олакшо у корист корисника средстава
Небојша Столић је појаснио врсте контроле које се одвијају током животног циклуса пројекта – редовне котроле и допунске и онлајн контроле и контроле на лицу места. Појаснио је шта је неопходно припремити за сваку фазу контроле и како корисници да дочекају контролу на лицу места.
Александра Милић је појаснила да је приступ ИПАРД фондовима омогућен и током реализације инвестиције кроз авансну исплату 50% одобрених средсатва уз банкарску гаранцију. Она је корисницима дала смернице за припрему што бољег захтева за исплату средстава уложених у набавку механизације, а посебно за изградњу која представља сложенији процес. Подсетила је да је последњом изменом правилника за спровођење ИПАРД мера уведена могућност индексације цена и објаснила да се на овај начин превазилази проблем промене цена на тржишту.
ЕУ недеља могућности је јединствена серија догађаја који пружају грађанима Србије прилику да по први пут на једном месту сазнају све што их занима о доступним фондовима и искористе прилике за реализацију својих идеја.
Сесије и дебате се одржавају у три града: Београду, Нишу и Новом Саду и обухвата различите области – Економију, бизнис, образовање, младе, спорт, културу, медије, цивилно друштво, локални развој, зелену транзицију, пољопривреду.
Биће представљене бројне могућности за предузетнике, привреднике, пољопривреднике, студенте, ученике, наставнике, иноваторе, институције, локалне самоуправе, медије удружења грађана и друге организације.
ЕУ недељу могућности партнерски организују Делегација ЕУ у Србији и Влада Србије а међу главним учесницима тог важног догађаја били су председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, министри Тања Мишчевић, Никола Селаковић, Томислав Жигманов, Ђорђе Милићевић, као в.д министра просвете, шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре.
Више информација можете наћи на сајту https://mogucnosti.eu а све сесије посвећене данашњим темама погледајте на платформи која се налази на овом сајту.
