У организацији Уједињених Нација у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде јуче је у Градској кући у Сремској Митровици одржана конференција у форми дијалога на тему: “Изградња одрживих прехрамбених система кроз инклузивне ланце вредности”.
Србија, као чланица УН, кроз одржавање националних дијалога са свим заинтересованим учесницима даје свој допринос Самиту о прехрамбеним системима, глобалној иницијативи Уједињених нација. Ови дијалози резултираће обликовањем националних смерница ка одрживим прехрамбеним система и послужиће у креирању будућих политика.
Прехрамбени системи обухватају читав низ активности, добара и услуга укључених у производњу, трговину, прераду, маркетинг и потрошњу добара која потичу из пољопривреде, шумарства или рибарства. Основни елементи прехрамбеног система су: ланци снабдевања храном, животна средина и понашање потрошача. На панелу је речено да локалну заједницу виде управо као главног покретача промена и истичу њену велику улогу у укључивању шире заједнице. О овој теми у оквиру националног дијалога говорили су Ведрана Илић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде; Нада Лазић, посебни саветник министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог; Биљана Петровић, директор Управе за аграрна плаћања; Александар Алимпић, управник Казнено- поправног завода у Сремској Митровици; представник удружења Оригинал Србија и локални произвођачи. Најављене се нове могућности за српске пољопривредне произвођаче, уз нагласак да ће у они у наредбим периоду бити у доброј позицији да искористе могућности ако добију одговарајућу подршку.
Преовлађујући систем производње хране показао је своје границе, закључено је данас, те изазови постају све евидентнији сваким даном, укључујући с једне стране утицај који овај систем производње има на животну средину, као и на здравље животиња и људи. С друге стране, како је рекла Lorenza Jachia из Канцеларије сталног координатора Уједињених нација у Београду, овај систем је, сам по себи, показао веома ниску отпорност на утицај климатских промена, и овај систем пружа веома низак приход примарним произвођачима хране.
„Велико ми је задовољство што сам се придружила овом националном дијалогу, као припреми за велики међународни самит у Њујорку о пољопривредним одрживим системима који ће бити одржан у септембру. Овде сам да пре свега са дубоким поштовањем саслушам пољопривредне и прехрамбене произвођаче који су данас овде заступљени. Они играју виталну улогу у нашем друштву: баве се производима од којих сви зависимо; чувају нашу животну средину; одржавају и враћају квалитет земљишта, ваздуха и воде. Ове улоге нису биле довољно вредноване, а рурална подручја су заостала што је резултирало већим сиромаштвом и мање развијеним услугама и инфраструктуром. Међутим, алтернативни системи су искористили свој потенцијал да одговоре на ове изазове, рекла је Lorenza Jachia и навела да у Србији цевта нестандардизована производња која задовољава потражњу потрошача за већом разноврсношћу производа, укључујући традиционалну храну, као и органске производе.
„Српски произвођачи такође развијају директне контакте са потрошачима. Уз одговарајућу подршку, ово тржиште би се могло додатно проширити и развити директне везе са системима набавке државних и локалних власти. Локални произвођачи би такође могли додатно диверзификовати своје активности постајући чувари екосистема и животне средине, на пример развојем агротуризма и учешћем у пројектима обнове који се финансирају из јавних фондова,“ додала је Lorenza Jachia и додала да ови примери показују како можемо дозволити примарним произвођачима да задрже већи део вредности, а истовремено задовољити преференције потрошача и забринутост јавности, као и успорити деградацију околине.
„Мишљења сам да ови примери могу постати стандард. Релевантни партнери морају бити адекватно оспособљени, кроз инклузиван и партиципативан процес, на пример кроз обуку, побољшани приступ технологијама, бољу инфраструктуру, на пример за прецизно наводњавање, као и кроз подршку за сертификацију, укључујући и сертификацију за органску производњу, закључила је Lorenza Jachia, док је Петар Самарџић, заменик градоначелнице Сремске Митровице нагласио да е конференција окупила тридесетак локалних произвођача пољопривредних прехрамбених производа, у циљу заједничког решавања проблема, односно, размене искустава, дефинисања актуелне ситуације у овој области, праваца развоја, као и тренутних и будућих потенцијалних изазова који се могу појавити у области прехрамбене индустрије. Такође, размотрене су и мере и активности које треба предузети, односно, узети у обзир приликом креирања будућих политика не само на локалном, него и на националном нивоу.
