Годишња скупштина под називом „Дан произвођача млека“, у организацији Централне асоцијације произвођача млека Војводине, окупила је протекле недеље, на Департману за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, све важне чиниоце у произвођачком ланцу овог стратешког сектора српског аграра.
У раду Скупштине учествовали су и саветник премијера за аграр, проф.др Драган Гламочић, покрајински секретар за пољопривреду Вук Радојевић и представинци Управе за аграрна плаћања, Управе за ветерину и Управе за пољопривредно земљиште. Догађај је привукао и преко 400 произвођача млека из свих крајева, као и велики број фармера, чланова удружења, асоцијација и организација. Посредством видео бима, присутнима се обратио и ресорни министар Бранислав Недимовић.
Скуп је био прилика и да се разговара о мерама за подстицај сточарства и млечног говедарства, регулаторним изменама које ће значајно утицати на динамику и развој млекарског сектора на свим нивоима, као и о изазовима који очекују фармере и млекаре у достизању стандарда ЕУ. Једна од битних мера је продужени рок за закуп земљишта, што погодује развоју сточарства јер омогућава дугорочно планирање. Фармери се боре са ниским ценама белог напитка, које се формирају на основу цена на европском тржишту. Увођење система контроле кроз националну референтну лабораторију за испитивање млека, која треба да почне са радом најкасније у мају, омогући ће да се цена млека формира на основу његовог квалитета.
Са законским изменама којима је олакшана обнова регистрације газдинства, и новинама на пољу подстицаја у пољопривреди присутне је упозано Жарко Радат, директор Управе за аграна плаћања. Он је подсетио да је за укидање процедуре обнове газдинстава било неопходно променити чак два закона – Закона о пољоприврди и Закона о подстицајима.
„Последњим изменама укинута је обавеза обнове регистрације пољопривредних газдинстава у 2017. и 2018. години, ако није било промене података који су уписани у Регистар. Уколико до промене дође, пољопривредници су дужни да је пријаве надлежној јединици Управе за трезор и то у року од 30 дана од дана настанка промене. На овај начин је олакшан приступ подстицајима кроз смањење административних процедура. На другој страни, дешавало се да пољопривредници забораве да региструју своје газдинство, због чега нису могли да остваре право на субвенције. Убудуће се то неће догађати, јер ће газдинства која не пријаве промене по аутоматизму остајати у регистру пољопривредних газдинстава којих у Србији у овом тренутку има 350.850“, рекао је Радат и додао да пољопривредници који се до сада нису уписали у Регистар пољопривредених газдинстава, могу то учинити током целе године, а касније, такође током целе године, могу вршити измену уписаних података. Радат је додао да је у току имплементација поменутих законских измена у Правилник који ближе уређује Регистар пољопривредних газдинстава, односно прецизирање начина промене података при укидању обавезе обнове регистрације.
Директор Управе за аграрна плаћања је нагласио да је буџет за пољопривреду ове године знатно богатији у односу на 2016. годину и да су уведени нови подстицаји за поједине категорије стоке (за квалитетне приплодне бикове, овнове, јарчеве и нерастове и за краве за узгој телади), док су са друге стране поједини минимални износи постојећих подстицаја у сточарству повећани.
„Значајно су повећани подстицаји инвестиција у физичку имовину пољопривредног газдинства и инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних и прехрамбених производа и производа рибарства и то са досадашњих 40% (55% за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди) на 50% (65% за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди). Такође, веома су занимљиви подстицаји који до сада нису постојали – подстицаји за младе до 40 година старости и подстицаји за набавку нових воћаско-виноградарских трактора“, рекао је Радат и најавио да ће премија за млеко за четврти квартал протекле године бити исплаћена до краја фебруара. У Србији данас око 16.000 газдинстава и великих фарми примају премије за млеко.
