- У оквиру конференцијског програма Шестог међународног сајма воћарства, повртарства и виноградарства – Agro Belgrade 2025, јуче је одржана панел дискусије „Модели финансирања српског Аграра у 2025. години“.
О мерама подршке које стоје на располагању пољопривредницима и произвођачима хране, као и новим јавним позивима у текућој години, говорили су Слободан Николовски, директор Управе за аграрна плаћања, Милан Стевановић, координатор Пројекта конкурентне пољопривреде Србије – SCAP и Саво Павичић, секретар за пољопривреду града Београда.
Слободан Николовски, директор УАП, нагласио је да субвенције имају највеће учешће у буџету Министарства пољопривреде за 2025. годину – близу 111,4 милијарди. Уз ту суму 11 милијарди динара је предвиђено за рефакцију акциза за гориво. Уредбом о расподели подстицаја ова средства су распоређена по мерама и ускоро нас очекује објављивање првих јавних позива у оквиру „националних мера“. Према речима Николовског, најпре је планирано расписивање Јавног позива за IV квартал премије за млеко, а потом ће се према устаљеној динамци наставити са расписивањем позива за подстицаје у оквиру директних плаћања и мера руралног развоја за мере које обухватају све видове пољопривредне производе и широк опсег корисника. Своје инвестиције ће произвођачи моћи да реализују и кроз субвенционисане кредите за које ће моћи да се аплицира од априла текуће године.
Николовски је додао да су у оквиру ИПАРД III програма објављена три јавна позива, док у складу са планом јавних позива ускоро очекујемо и јавни позив у оквиру Мере 3 – Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства.
Подсетио је да је у протеклој години на име свих субвенција исплаћено преко 102,2 милијардe динара, највише у оквиру мера директних подстицаја.
„Затворили“ смо и ИПАРД II програмски циклус крајем прошле године. Исплаћено је 1.299 захтева подршком од 134,23 мил. ЕУР (ЕУ допринос износи 100,67 мил. ЕУР). С обзиром да је ово први програмски циклус који у Србији спроводимо, задовољни смо реализацијом“, рекао је Николовски и нагласио да се у ИПАРД III циклусу очекује већа апсорпција средстава, јер је УАП кроз спровођење програма ојачао своје капацитете, а корисници и консултанти су такође прихватили јасно одређена правила поступања у оквиру ИПАРД програма. Он је, такође, позвао пољопривреднике да се за све недоумице у вези ИПАРД програма обрате Управи за аграрна плаћања.
Милан Стевановић, координатор Пројекта конкурентне пољопривреде Сбије – SCAP сумирао је три фазе спровођења пројекта који је у Србију донео нов вид финансирања познат као 50:40:10. По овом моделу, неопходно је свега 10% сопствених средстава да корисник испуни циљ, обезбеди нову опрему или изгради објекат и учини своје газдинство конкурентним и пре свега економски исплативијим.
Он је нагласио да је више од 3.600 пољопривредника и агрегатора исказало заистересованост за нови финансијски модел кроз три јавна позива, од чега је у првом позиву Уговор потписало њих 873, а у другом 525 пољопривредних произвођача и предузећа. Трећи јавни позив – намењен агрегаторима, је у обради.
„У оквиру прва два јавна позива највеће интересовање је владало за тракторе, па је један од три трактора продата у Србији 2022. и 2023. године финансиран из овог пројекта“, нагласио је Стевановић и додао да би Пројекат кроз додатно финансирање и SCAP фазу 2 наставио исти модел финансирања индивидуалних пројеката. Тренутно су у току договори са Светском банком о наставку сарадње. Надамо се да би пољопривредни произвођачи могли да очекују нове позиве већ у 2026. години.
Секретар за пољопривреду Града Београда, Саво Павичић, истакао је да је град Београд издвојио 533 милиона динара само за улагање у физичку имовину пољопривредних газдинстава, како би она постала конкурентна, самоодржива и унапредила своју производњу. Очекују се јавни позиве за набавку нових трактора, прикључних машина, противградне опреме, пластеника, система за наводњавање, као и уматичених грла стоке и опреме за пчеларство.
