На 89. Међународном пољопривредном сајму пољопривреде у оквиру ИДАРД дана, Mинистартсво пољопривреде, шумарства и водопривреде организовало је конференцију „ИПАРД програм – буди информисан“ 24. маја 2022. године. Представници Управљачког тела и ИПАРД агенције су у духу самог назива конференције са посетиоцима разменили искуства спровођења ИПАРД II програма– и то из угла саме ИПАРД оперативне структуре, али и из угла корисника фонда. Најављене су и новине и могућности које нови ИПАРД III програмски циклус доноси аграру Србије.
Вршилац дужности директора Управе за аграрна плаћања Марко Кесић истакао је да је од 2018. године и првог позива за коришћење средстава из ИПАРД програма примљено око 3.200 апликација, од којих је прихваћено 956 захтева за 106 милиона евра.
„Спроведено је укупно 13 јавних позива, а недавно је окончан и последњи, седми јавни позив за Меру један, за тракторе. Пристигло је рекордних 660 захтева и у наредних десетак дана ћемо урадити прелиминарну ранг-листу. У Управи за аграрна плаћања ради се пуном паром и план је да се до краја године одобре пројекти у висини субвенција од 60 милиона евра, а исплати 30 милиона евра. „Идеја је да пласирамо свих европских 175 милиона евра и 58,3 милиона из наших извора“, рекао је Кесић. Он је нагласио да број апликација расте из године у годину и да је велико интересовање младих (40 % захтева) који у укупно исплаћеној суми учествују са 57%, и учешће жена од 23% веома добар показатељ позитивних трендова.
Јасмина Миљковић, начелница Одељења за управљање ИПАРД програмом, нагласила је да је Србија прва земља која је поднела Предлог ИПАРД III програма који је Европска комисија усвојила 9. марта 2022. године.
„Очекујемо да се потпишу оквирни и секторски споразуми. Паралелно с тим, очекујемо да наша влада усвоји ИПАРД 3 програм, тако да ће први позиви бити у првом кварталу 2023. године – оценила је Јасмина Миљковић и додала да ће Србији бити на располагању 288 милиона евра из буџета Европске уније.
Како се могло чути на конференцији у новом програмском циклусу наставља се спровођење већ постојећих мера, које ће бити допуњене новим секторима – рибарство у Мери 1 и 3, као и сектор прераде осталих усева у Мери 3. Поступно ће се акредитовати и три нове мере: Мера 4 – агро-еколошко-климатска мера, док ће подршка спровођењу локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступ бити доступна кроз Меру 5. Развоју руралне инфраструктуре допринеће Мера 6 која би требало да се акредитује до 2025. године.
Своје искуство у остваривању права на подстицај изнели су корисници Мере 1, Мере 3 и Мере 7 ИПАРД програма.
Бранислав Црвени ратар из Турије код Србобрана, један је од првих исплаћених ИПАРД корисника.
До сада је остварио подстицај у оквиру два јавна позива и добио средства за куповину прикључног расипача минералног ђубрива, навигације за пољопривредну механизацију, и тракторску прскалице, док је у процедури захтев за одобравање пројекта за набавку приколице.
Према његовим речима, до смањења инпута и постизања приноса по мери европских фармера долази се пажљивим планирањем сваког корака у производњи, пре свега сетве, јер она представља предуслов за добар принос. Тај метод применио је Бранислав и на набавку механизације – пажљиво корак по корак, у складу са могућностима и уз коришћење свих видова подршке које пољопривредницима стоје на располагању.
Успешан пример јесте и фирма „Мaster Food“ из Ужица која се бави откупом, прерадом и замрзавањем јагодичастог воћа.
„Мој савет је да размислите шта би у наредних пет година желили да набавите и направите добар план. Ми смо аплицирали за набавку аутоматске пакерице за воће са додатном опремом, чија је вредност инвестиције 13,6 милиона динара, а која нам је помогла да проширимо асортиман производње и освојимо нове купце и тржишта“, рекао је Светислав Млађеновић власник ове успешне ужичке фирме.
„Сербина“ из Књажевца поднела је захтев за реконструкцију, адаптацију и опремање постојећих објеката на газдинству, са партнерним и инфраструктурним уређењем у оквиру Мере 7. Инвестиција је планирана у селу Кандалица код Књажевца.
„Да је ово најлепше место за сеоски туризам потврдили су и контролори ИПАРД агенције приликом нулте контроле који су ово место окарактерисали као ‘забит која плени’. Због високе вредности инвестиције и промена на тржишту, авансна исплата нас је мотивисала да наставимо даље“, рекла је Лидија Николић испред овог предузећа, предлажући да се правдање авансне уплате одвија према привременим ситуацијама, што би корисницима ИПАРД подстицајима смањило трошкове гаранције код банака.
