Управа за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, расписале је почетком ове недеље највећи до сада ИПАРД јавни позив вредан око 6,5 милијарди динара и то у оквиру Мере 1, која је намењена развоју примарне пољопривредне производње.

„Пољопривредници могу да подносе захтеве за све оно што повећава вредност њиховог газдинства: објекте, противградне мреже, хладњче, мезанизацију, прикључне машине, складишта за житарице…“, потврдила је Танјугу директорка Управе за аграрна плаћања Биљана Петровић и додала  да произвођачи из свих сектора пољопривреде могу да подносе захтеве.

„Могу да набављају све што им је потребно да поспеше и развијају своју производњу“, истакла је директорка Управе за аграрна плаћања и  прецизиралаје да је максималан износ подстицаја по једном газдинству 700.000 евра, а за произвођаче меса до милион евра.“Овим износима финансира се до 60 процената укупне вредности инвестиције, а уколико се ради о младим пољопривредницима онда 65 одсто“, рекла је Петровићева и непоменула да постоје одређена ограничења у погледу величине газдинства да би могло да се квалификује за добијање подстицаја из ИПАРД програма.

„Када је реч о производњи јагодичастог воће то је од два хектара па навише, кад се ради о осталим врстама воћа од пет до 100 хектара, с тим да у сектору воћарства то може бити и гринфилдф инверстиција, односно да крену од набавке садница и уколико то тада нису имали овакву врсту производње“, навела је Петровићева.

Она је напоменула да пољопривредна газдинства могу достављати пријаве до 10. септембра ове године.

„Ми први пут очекујемо да у сепрембру, када скупимо све апликације, почнемо са исплатама до 50 одсто аванса, како бисмо омогућили пољопривредницима да што брже заврше своју инвестицију и како не би морали да размишљају о комплетном износу средстава  који за реализацију треба да обезбеде.  У моменту одобравања пројекта они ће се изјашњавати да ли желе тај аванс. Уколико желе, доставиће нам банкарску гаранцију. Након завршетка инвестиције исплаћујемо остатак новца“, објаснила је директорка Управе за аграрна плаћања и додала да преосталих 50 одсто новца за финансирање инвестиције, пољопривредник обезбеђује из сопствених средстава или из  кредита.