Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић је, заједно са својим стручним тимом, прошлог уторка на Пољопривредном факлултету у Београду, одржао прву званичну прес конференцију на којој су изнете актуелне информације о текућим активностима Министарства и планови за наредни период. Поред министра Недимовића, говорили су и помоћник министра у сектору за рурални развој Зоран Јањатовић, саветник министра за аграрну политику Радивој Надлачки и директор Управе за аграрна плаћања Жарко Радат.
„Направили смо амбициозан, али реалан план. Обезбедили смо адекватан буџет који намеравамо ефикасно да искористимо. Наша тежња је европски стандард у аграру, као циљ сам по себи, али и као корак у процесу придруживања ЕУ. Посао нам је да обезбедимо хармонизацију законодавства, успоставимо системске институције и реформишемо пољопривредну политику како би наши пољопривредни чиниоци могли да стварају додату вредност у читавом пољопривредном ланцу, како би искористили нове могућности које створимо и како би имали ресурсе – а ту мислим на знање, људе, време и новац – да свој посао уз нашу подршку обављају како треба“, нагласио је Бранислав Недимовић и додао је уз велико разумевање премијера и Владе обезбеђен значајно увећан буџет за 2017. годину, да су усвојени важни закони и измене законских решења, да је припремљен национални програм за пољопривреду и рурални развој и стратегију развоја пољопривреде до 2020. године.
“Сви пројекти којма смо се бавили у претходном периоду створили предуслове да у наредну годину уђемо потпуно спремни и фокусирани на имплементацију, на оперативне ствари и наравно на резултате. Жеља Министарства пољопривреде и заштите животне средине је да пољопривредници знају да ће у нама имати активан сервис, да прерађивачи у Министарству препознају партнера, а да јавност, домаћа и светска, схвате да је пољопривреда логично опредељење и главни посао Србије. Само једна шака земље може да нам да невероватно благо, морамо то да ценимо. Данас улазимо у кампању за пољопривреду и верујемо да сте разумели зашто и да ћете желети да поделите нашу поруку “, истакао је Недимовић.
Стручни тим МПЗЖС упознао је детаљније представнике медија, али и студенте и професоре Пољопривредног факултета који су такође присуствовали конференцији, са структуром аграрног буџета за 2017. годину, кључним променама у пољопривредној политици, мерама подршке, субвенцијама, законским решењима, ИПАРД-ом…
“Буџет Министарства пољопривреде и заштите животне средине за 2017. годину износиће 43,778 милијарди динара, што је, у односу на овогодишњи, повећање од 8,11 одсто, односно за 3,284 милијарде динара“, рекао је Бранислав Недимовић и подвукао да је за субвенције у пољопривреди опредељено је додатних 3,284 милијарди, а највеће повећање буџета за наредну годину је у делу подршке инвестицијама у износу од 2,2 милијарде, што је четири пута више него ове године, када је за то било предвиђено око 520 милиона.
Буџет Управе за аграрна плаћања повећан је за 2,522 милијарди динара, док су за „старт уп“ планирана три извора финансирања: из националног буџета биће обезбеђено 100 милиона динара, из Фонда за развој више од 120 милиона динара а трећи извор финансирања ће бити кроз пројекат министарства и ЕБРД.
„Буџетом је предвиђен износ од 5.000 динара по грлу за краве за производњу телади, које до сада нису биле у систему подстицаја. За квалитетне приплодне крмаче и нерасте увећани су подстицаји по грлу са 7.000 на 10.000, док премије за млеко остају седам динара по литру, а предвиђена је и већа подршка пчеларству, кроз подстицаје од 720 динара по кошници уместо досадашњих 600. Предвиђени су и повраћаји у износу до 50 процената за набавку нових специјализованих трактора за воћарско-виноградарску производњу, као и 50 процената за хладњаче и исто толико за објекте за прераду, док су предвиђени и посебни подстицаји за набавку опреме и нових прикључних машина за биљну и сточарску производњу у износу од 40 до 50 процената “, рекао је министар Недимовић.
Директор Управе за аграрна плаћања Жарко Радат казао је да Управа у овој години имала 114.000 захтева за подстицаје пољопривреди и да је исплаћено приближно 23 милијарди динара, односно 98% средстава која су планом била предвиђена.
„Ове године је акценат био на инвестицијама у примарну пољопривредну производњу и прерађивачку индустрију. Тренд ће се наставити и наредних година, јер то пољопривреди доноси додатну вредност. Појављују се нови прерађивачки објекти, нове машине, доприноси се конкурентности и продуктивности. Овакви подстицаји у европским земљама су пракса већ дужи низ година и мислим да уз њих можемо достићи европски стандард и вредности којима тежимо. Улагањем од шест милиона динара, колико износи максимална субвенција, успевамо да покренемо много озбиљније инвестиције у пољопривреди од готово 400 хљада евра и да завртимо читав круг. Наиме, на овај начин се постиче развој сектора производње и продаје пољопривредних машина, а и држава добија наплатом ПДВ-а“, додао је Жарко Радат и нагласио да је Управа ове године имала и веома важан задатак да запосли нове људе. По његовим речима, ангажовано је 42, док је у току запошљавање још 50 људи. Бројка од 103 новозапослена биће допуњена преузимањем запослених из других државних органа.
Помоћник министра пољопривреде Радивој Надлачки, казао је да је у буџету за 2017, који је за 3,32 милијарде динара већи од овогодишњег, више средстава опредељено за мере директног плаћања и повећање конкурентности, као и да је уведена и нова мера подстицаја за краве за узгој телади за тов. Он је додао да ће у наредној години бити и посебни подстицаји међу којима је најзначајнији онај за младе пољопривреднике из маргиналних и неразвијених подручја. Према његовим речима, ти подстицаји за младе до 40 година биће максимално 10.000 евра, од којих ће 75 одсто добити одмах, и мораће да их правдају рачунима, а имаће обавезу и да се пријаве ПИО фонду. У јануару наредне године ће бити донета уредба која ће јасно дефинисати критеријуми рангирања младих за те подстицаје, а приоритет ће бити финасирање оних делатности које испуњавају услове одрживости на средњи и дужи рок, а то су: воћарство, повртарство, узгој говеда, производња меса и рибарство.
Бранислав Недимовић је указао да је тим Министарства пољопривреде и заштитне животне средине, поред мера националног програма одлучан да ефикасно реши и нека дугорочна питања, пре свега приступ ИПАРД фондовима уз акредитацију Управе за аграрна плаћања (УАП). Како је министар навео, сада се јасно виде сви наредни кораци по том питању.
„Неки од блокирајућих фактора већ су решени, а за друге знамо тачно како и када ће бити решени. Нама је идеја да људи из европске комисије у априлу или мају 2017. поново дођу и да нас исконтролишу и да у септембру или октобру имамо први позив за пољопривредне произвођаче и прерађиваче да се пријаве за средства из ИПАРД-а“, казао је Недимовић.
Помоћник министра за рурални развој Зоран Јањатовић казао је да Србија има на располагању од 2015. до 2020. бесповратно укупно 175 милиона евра из фондова ИПА, наводећи да је за период од 2015. и 2016. износ тих средстава био 35 милиона евра и да нису могли да се користе док нису отклоњене све баријере . Према његовим речима, опредељење је да се та средства из фондова ЕУ за које ће моћа да конкуришу различити типови пољопривредних газдинстава користе за повећање конкурентности, али и за примарну пољопривредну производњу и прерађивачку индустрију.
Према речима министра Недимовића, у наредној години се очекује да буде регулисан и рад сезонских радника у пољопривреди кроз ваучере, а већа пажња ће се посветити и женској популацији као носиоцима пољопривредних газдинстава . Када је реч о наводњавању, Недимовић је казао да је у наредној години предвиђено 29 милиона евра за 14 различитих пројеката од којих су 11 у Војводини. Нагласио је да постоје потребе да се донесе и нови закон о пољопривредном земљишту, јер је земљиште државни ресурс који треба да се учини функционалним, као и да ће се у другом кварталу наредне године очекује да се нађе прихватљиво решење за земљиште које ће моћа да купују странци.
