Честа питања

Правна и општа питања

Које општине, односно градови припадају маргиналном подручју?

Статус подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, у складу са Правилником о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, има насељено место на територији општине, односно града или цела територија општине, односно сва насељена места на територији општине која испуњавају бар један од следећих критеријума, и то:

1) налазе се у планинским подручјима на просечној надморској висини од 500 и преко 500 метара, према подацима Републичког геодетског завода;

2) налазе се у границама подручја националног парка одређеним Законом о националним парковима („Службени гласник РС”, број 84/15);

3) налазе се у девастираним подручјима у складу са Уредбом о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину („Службени гласник РС“, број 104/14). .

Када се врши исплата захтева?

Исплата захтева врши се након провере и обраде послате документације. Процес обраде захтева дефинисан је Законом о општем управном поступку (”Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 95/2018). Наиме, захтев за исплату подстицајних средстава мора бити благовремен, односно поднет у року прописаном у самој правилнику / конкурсу по којој се захтев подноси, и мора садржати комплетну документацију прописану правилником / конкурсом. Уколико је захтев у складу са правилником / конкурсом, израђује се решење о одобравању захтева и исплати подстицајних средстава. Након издавања позитивног решења, Управа за аграрна плаћања исплаћује средства на рачун крајњих корисника утврђеном динамиком, а у зависности од расположивости буџетских средстава.

Која је разлика између уговора који се закључује са Управом за аграрна плаћања и самог решења које доставља Управа за аграрна плаћања?

Када је у питању начин одлучивања Управе за аграрна плаћања по поднетим захтевима за коришћење подстицајних средстава разликујемо две ситуације:

1) У случају када је уредбом предвиђено да корисници средстава са Управом за аграрна плаћања закључују уговор, тада се на сва питања о правима, обавезама и одговорностима уговорних страна примењује Закон о облигационим односима. Евентуалне спорове решаваће стварно или месно надлежни Суд.

2) Уколико у самом правилнику није предвиђено закључивање уговора, као начин за регулисање међусобних права и обавеза, Управа за аграрна плаћања као државни огран, при вођењу поступка и одлучивању по захтевима за коришћње подстицајних средстава, поступа по одредбама Закона о општем управном поступку (”Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 95/2018). У том смилу, о остваривању права на подстицаје, одлучује директор Управе за аграрна плаћања решењем. Корисник подстицаја који није наменски користио средства као и корисник подстицаја који је средства примио на основу нетачно приказаних података дужан је да врати износ добијених средстава увећан за износ затезне камате, најкасније у року од 30 дана од дана правоснажности решења директора Управе за аграрна плаћања– члан 18. Закона о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС“ број 41/2009, 10/2013 . др. закони и 101/2016).

Шта се подразумева под појмом “привредно друштво”?

Приврадна друштва се организују у складу са Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015, 44/2018 и 95/2018).

ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА:

1. ОРТАЧКО ДРУШТВО (ОД)
2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО (КД)
3. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО (ОТВОРЕНО И ЗАТВОРЕНО) (АД)
4. ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ (ДОО)

Привредно друштво стиче својство правног лица уношењем података о том друштву у Регистар који се води на начин прописан законом о регистрацији привредних субјеката.

8. Да ли постоји могућност да захтев за одобравање подстицаја поднесе без прикупљене све тражене документације,на пример оригиналног сертификата?

У случајевима када одговарајућа документација није послата или када послата документација садржи одређене недостатке, подносиоцу Захтева упућује се Позив за исправку поднеска, којом се подносилац Захтева обавештава да достави документацију која недостаје или садржи одређене недостатке, како би остварио право на подстицајна средства. Уколико се у процесу администаративне обраде Захтева установи одређени недостатак у погледу документације, корисник ће бити обавештен, упућивањем Позива за исправку поднеска на адресу пријављену у Регистру пољопривредних газдинстава.

Да ли Изјава подносиоца захтева мора бити оверена код надлежног органа, односно нотара како пише у захтеву, или је довољно да буде потписана од стране одговорног лица?

Изјава подносиоца захтева може, али није неопходно, да буде оверена код нотара. Својеручан потпис ће бити сасвим довољан. Међутим, код подстицаја за подизање вишегодишњих засада, изјава која се доставља уз захтева мора бити оверена код надлежног органа.

Да ли је прописана форма документације која се доставља уз захтев за одобравање подстицаја?

Услови и начин остваривања права на подстицаје, као и образац захтева и форма документације коју је неопходно доставити прописани су правилницима, јавним позивима или конкурсима којима се дефинише спровођење сваке мере понаособ. У начелу, уверења и потврде која се достављају уз захтев за остваривање права на подстицаје не могу бити старија од 30 дана од дана подношења захтева. Сва документа која се достављају уз захтев морају да гласе на подносиоца захтева и прилажу се у оригиналу или овереној копији, ако није прописано другачије.

Ко су правна лица и како се разврставају?

Закон о рачуноводству и ревизији („Сл. гласник РС“, бр. 46/2006, 111/2009, 99/2011 – др.
закон и 62/2013 – др. закон).

Правна лица, у смислу овог законаразврставају се на микро, мала, средња и велика, у зависности од просечног броја запослених, пословног прихода и просечне вредности пословне имовине утврђених на дан састављања редовног годишњег финансијског извештаја у пословној години.

У микро правна лица разврставају се она правна лица која не прелазе два од следећих
критеријума:

1) просечан број запослених 10;
2) пословни приход 700.000 ЕУР у динарској противвредности;
3) просечна вредност пословне имовине (израчуната као аритметичка средина вредности на
почетку и на крају пословне године) 350.000 ЕУР у динарској противвредности.

У мала правна лица разврставају се она правна лица која прелазе два критеријума из става 2.
овог члана, али не прелазе два од следећих критеријума:

1) просечан број запослених 50;
2) пословни приход 8.800.000 ЕУР у динарској противвредности;
3) просечна вредност пословне имовине (израчуната као аритметичка средина вредности на
почетку и на крају пословне године) 4.400.000 ЕУР у динарској противвредности.
У средња правна лица разврставају се она правна лица која прелазе два критеријума из става
3. овог члана, али не прелазе два од следећих критеријума:
1) просечан број запослених 250;
2) пословни приход 35.000.000 ЕУР у динарској противвредности;
3) просечна вредност пословне имовине (израчуната као аритметичка средина вредности на
почетку и на крају пословне године) 17.500.000 ЕУР у динарској противвредности.

У велика правна лица разврставају се правна лица која прелазе два критеријума из става 4.
овог члана.

Разврставање у складу са наведеним критеријумима врши правно лице самостално на дан
састављања финансијских извештаја и добијене податке користи за наредну пословну годину.