EN
[wpml_language_selector_widget]

Честа питања

Које општине, односно градови припадају маргиналном подручју?

Статус подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, у складу са Правилником о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди („Службени гласник РС“, број 132/21), има насељено место на територији општине, односно града или цела територија општине, односно сва насељена места на територији општине која испуњавају бар један од следећих критеријума, и то:

1) налазе се у планинским подручјима на просечној надморској висини од 500 и преко 500 метара, према подацима Републичког геодетског завода;

2) налазе се у границама подручја националног парка одређеним Законом о националним парковима („Службени гласник РС”, број 84/15);

3) налазе се у девастираним подручјима у складу са Уредбом о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину („Службени гласник РС“, број 104/14). .

Која је разлика између уговора који се закључује са Управом за аграрна плаћања и самог решења које доставља Управа за аграрна плаћања?

Када је у питању начин одлучивања Управе за аграрна плаћања по поднетим захтевима за коришћење подстицајних средстава разликујемо две ситуације:

1) У случају када је уредбом предвиђено да корисници средстава са Управом за аграрна плаћања закључују уговор, тада се на сва питања о правима, обавезама и одговорностима уговорних страна примењује Закон о облигационим односима. Евентуалне спорове решаваће стварно или месно надлежни Суд.

2) Уколико у самом правилнику није предвиђено закључивање уговора, као начин за регулисање међусобних права и обавеза, Управа за аграрна плаћања као државни огран, при вођењу поступка и одлучивању по захтевима за коришћње подстицајних средстава, поступа по одредбама Закона о општем управном поступку (”Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 95/2018). У том смилу, о остваривању права на подстицаје, одлучује директор Управе за аграрна плаћања решењем. Корисник подстицаја који није наменски користио средства као и корисник подстицаја који је средства примио на основу нетачно приказаних података дужан је да врати износ добијених средстава увећан за износ затезне камате, најкасније у року од 30 дана од дана правоснажности решења директора Управе за аграрна плаћања– члан 18. Закона о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС“ број 41/2009, 10/2013 . др. закони и 101/2016).

Шта се подразумева под појмом “привредно друштво”?

Приврадна друштва се организују у складу са Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015, 44/2018 и 95/2018, 91/2019 и 109/2021).

ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА:

  1. ОРТАЧКО ДРУШТВО (ОД)
  2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО (КД)
  3. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО (ОТВОРЕНО И ЗАТВОРЕНО) (АД)
  4. ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ (ДОО)

Привредно друштво стиче својство правног лица уношењем података о том друштву у Регистар који се води на начин прописан законом о регистрацији привредних субјеката.

Да ли постоји могућност да захтев за одобравање подстицаја поднесе без прикупљене све тражене документације,на пример оригиналног сертификата?

У случајевима када одговарајућа документација није послата или када послата документација садржи одређене недостатке, подносиоцу Захтева упућује се Позив за исправку поднеска, којом се подносилац Захтева обавештава да достави документацију која недостаје или садржи одређене недостатке, како би остварио право на подстицајна средства. Уколико се у процесу администаративне обраде Захтева установи одређени недостатак у погледу документације, корисник ће бити обавештен, упућивањем Позива за исправку поднеска на адресу пријављену у Регистру пољопривредних газдинстава.

Да ли Изјава подносиоца захтева мора бити оверена код надлежног органа, односно нотара како пише у захтеву, или је довољно да буде потписана од стране одговорног лица?

Изјава подносиоца захтева може, али није неопходно, да буде оверена код нотара. Својеручан потпис ће бити сасвим довољан. Међутим, код подстицаја за подизање вишегодишњих засада, изјава која се доставља уз захтева мора бити оверена код надлежног органа.

Да ли је прописана форма документације која се доставља уз захтев за одобравање подстицаја?

Услови и начин остваривања права на подстицаје, као и образац захтева и форма документације коју је неопходно доставити прописани су правилницима, јавним позивима или конкурсима којима се дефинише спровођење сваке мере понаособ. У начелу, уверења и потврде која се достављају уз захтев за остваривање права на подстицаје не могу бити старија од 30 дана од дана подношења захтева. Сва документа која се достављају уз захтев морају да гласе на подносиоца захтева и прилажу се у оригиналу или овереној копији, ако није прописано другачије.

Ко су правна лица и како се разврставају?

Правна лица и предузетници се према величини могу разврстати у микро, мала, средња  или  велика  правна  лица,  сагласно критеријумима и граничним вредностима прописаним чланом 6. Закона о рачуноводству (Службени гласник, број 73/2019, 44/2021). Разврставање по величини се врши на основу података о просечном броју запослених, пословном приходу и вредности укупне активе утврђене на датум биланса редовног годишњег финансијског извештаја (РГФИ) и Статистичког извештаја за претходну годину, а утврђена величина се, након верификовања од стране Агенције за привредне регистре, користи за текућу годину.

Новососнована правна лица и предузетници, односно предузетници који су у тој години почели да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства, величину, утврђену на основу података из РГФИ за претходну годину. годину и броја месеци пословања, користе за ту и наредну годину.

Народна банка Србије, банке, друштва за осигурање и друштва за реосигурање, даваоци финансијског лизинга, добровољни пензијски фондови, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, инвестициони фондови, друштва за управљање инвестиционим фондовима, берзе и брокерско – дилерска друштва, платне институције и институције електронског новца, као и факторинг друштва сматрају се великим правним лицима,  непосредно на основу Закона.

Критеријуми за разврставање и граничне вредности које користе правна лица и предузетници утврђени су чланом 6, а за групе правних лица чланом 7. Закона о рачуноводству:

Уколико испуњава најмање два од три наведена критеријума, правно лице и предузетник се разврставају у микро, мало, средње  или  велико правно лице, док се група правних лица (економска целина) разврстава у  малу, средњу  или  велику групу.

Обвезник који не испуњава два од три критеријума за разврставање, већ има различите показателје по сваком од критеријума, разврстава се према следећем:

Како и где физичко лице може да изврши регистрацију пољопривредног газдинства?

По Правилнику о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, број 25) у Регистар се уписује:

пољопривредно газдинство на којем предузетник, привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, са седиштем у Републици Србији, обавља: пољопривредну производњу, прераду пољопривредних производа или друге  непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.),

– породично пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник, са пребивалиштем у Републици Србији, самостално или заједно са члановима свог домаћинства обавља: пољопривредну производњу или друге непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.).

 

Упис породичног пољопривредног газдинства врши се на основу захтева носиоца породичног пољопривредног газдинства, а док се упис пољопривредног газдинства врши се на основу захтева предузетника, односно овлашћеног лица у правном лицу.

Поступак за упис у Регистар покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр (https://eagrar.gov.rs/), који се потписује регистрованом шемом електронске идентификације високог нивоа поузданости, у складу са законом којим се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању и овим правилником.

У Регистар се уписује пољопривредно газдинство са најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта на територији Републике Србије, a може се уписати и пољопривредно газдинство са мање од 0,5 хектара пољопривредног земљишта, односно, друго земљиште или грађевинска целина на којима се обавља сточарску, виноградарску или повртарску производњу, или обављају други облици пољопривредне производње, као што су узгој рибе, гајење печурака, пужева, пчела и др. прерада пољопривредних производа или друге активности као што су сеоски туризам или стари занати.

Приликом прве регистрације, пољопривредник се изјашњава да ли је његово пољопривредно газдинство комерцијално или некомерцијално породично пољопривредно газдинство.

Да ли запослено лице може бити носилац газдинства?

Лице у радном односу, такође може отворити газдинство и бити носилац породичног пољопривредног газдинства.

Да ли пензионер може бити носилац газдинства и остваривати право на подстицаје?

Пензионер, такође може отворити газдинство и бити носилац породичног пољопривредног газдинства.

Како се врши обнова регистрације у Регистру

По Правилнику о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, број 25) у Регистар се уписује:

пољопривредно газдинство на којем предузетник, привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, са седиштем у Републици Србији, обавља: пољопривредну производњу, прераду пољопривредних производа или друге  непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.),

– породично пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник, са пребивалиштем у Републици Србији, самостално или заједно са члановима свог домаћинства обавља: пољопривредну производњу или друге непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.).

Породично пољопривредно газдинство и пољопривредно газдинство које је уписано у Регистар може да врши обнову регистрације у Регистру сваке године.

Поступак обнове регистрације у Регистру покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у онлајн форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.

Приликом обнове регистрације у Регистру, носилац породичног пољопривредног газдинства, односно овлашћено лице у пољопривредном газдинству преко корисничког налога приступа порталу софтверског решења еАграр, врши преглед података уписаних у Регистар, те електронским путем непосредно у систему врши измену уписаних података који су промењени у односу на стање у Регистру, односно потврђује да уписани подаци нису промењени.

У случају промене статусних података, односно података који се односе на земљишни фонд (врста пољопривредних култура и површинама под пољопривредним културама), промене земљишног поседа и основа коришћења земљишта (катастарска величина и катастарска култура, власништво, закуп и сл.) подносилац захтева за обнову регистрације прилаже одговарајућу документацију.

Електронски образац захтева за обнову регистрације у садржи и поље чијим избором подносилац захтева потврђује да је изршио попуњавање и да подноси захтев за обнову регистрације 

На основу уредно поднетог захтева, Управа електронским путем обавештава субјекат уписа да је успешно извршена обнова регистрације и уписује податак о обнови регистрације у Регистар.

Како се врши промена података у систему Е-агар

Ради остваривања права на подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, ИПАРД подстицаја пољопривредна газдинства и породична пољопривредна газдинства уписана у Регистар достављају Управи сваку промену података у року од 30 дана од дана настанка промене.
Поступак промене података уписаних у Регистар, покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.
Приликом промене података уписаних у Регистар, носилац породичног пољопривредног газдинства, односно овлашћено лице у пољопривредном газдинству преко корисничког налога приступа порталу софтверског решења еАграр, врши преглед података уписаних у Регистар, те електронским путем непосредно у систему врши измену уписаних података који су промењени у односу на стање у Регистру, и прилаже одговарајућу документацију.
На основу уредно поднетог захтева, Управа електронским путем обавештава субјекат уписа да је успешно извршена промена података уписаних у Регистар.

Да ли се грла могу матичити у основној селекцијској служби која се не налази у округу у коме је пребивалиште подносиоца захтева?

Да, могу се матичити у основној селекцијској служби која се не налази у округу у коме је пребивалиште подносиоца захтева. Важно је да Извод из главне матичне евиденције који издаје основна селекцијска служба оверава регионална служба која је задужена за територију на којој је пребивалиште тог подносиоца захтева.

Колико грло треба да проведе на газдинству пре него буде предато кланици, како би се остварио подстицај за тов јунади.

Члан 25 Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016) прописује да се право на подстицај за тов јунади остварује уколико је грло намењено за производњу меса провело у власништву, оносно на газдинству подносиоца захтева најмање 120 дана, након чега је предато кланици или је намењено извозу.

Колико пута у току године једно газдинство може да поднесе захтев за подстицај за тов и да ли постоје ограничења по броју грла по зхтеву?

Зaхтeв за остваривање права на подстицаје пoднoси сe пoсeбнo зa свaку врсту товних грлa, с тим дa сe зa исту врсту товних грлa пoднoси један захтев за остваривање права на подстицаје по једном јавном позиву. Зaхтeв за остваривање права на подстицаје пoднoси сe у року одређеном јавним позивом за грла предата кланици или извезена од дана истека рока за подношење захтева по претходном јавном позиву.

У току једне календарске године подстицај у сточарству за тов свиња може да се оствари  за највише 5.000 грла товних свиња по регистрованом пољопривредном газдинству, док за остале врсте животиња ограничење не постоји.

Да ли за набавку квалитетних приплодних грла могу да поднесу захтев и газдинства која се до сада нису бавила сточарством и не поседују нити регистровану фарму нити пријављене животиње?

Подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла, поред пољопривредних газдинстава која се дуже време баве сточарском производњом, могу остварити и почетници, односно пољопривредна газдинства која се раније нису бавила овом производњом, већ ове године желе први пут да набаве квалитетна приплодна грла и отпочну производњу.
Легална куповина грла и прелазак животиња са једног на друго пољопривредно газдинство региструје се код ветеринарске станице, у складу са прописима. Тако, када почетници изврше куповину грла, исту пријављују подручној ветеринарској станици и грла прелазе на објекат купца који добија посебан број, тзв ХИД број. Податке о свом сточном фонду и броју објекта у коме држи набављене животиње (ХИД), почетник треба да пријави и у оквиру свог пољопривредног газдинства у Регистру пољопривредних газдинстава (РПГ) код подручне филијале Управе за трезор.
Након реализације инвестиције, за сва грла са педигреом која су набављена почев од 16. октобра прошле године, почетник може поднети захтев за остваривање права на подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла Управи за аграрна плаћања у периоду од 1. јула до 15. октобра текуће године.

Шта је нулта контрола?

Нулта контрола је обавезна контрола коју врше пољопривредни инспектори и контрола која се обавља након административне обраде захтева, уколико исти испуњавају све услове прописане конкурсом, а пре доношења решења о прихватању или неприхватању захтева.

Шта је бизнис план и која је сврха његове израде?

Бизнис план (пословни план) представља елаборат (документ) који садржи елементе једног пословног подухвата који намерава да реализује одређено породично пољопривредно газдинство, задруга или предузеће и који омогућава потенцијалним финансијерима и инвеститорима брже разматрање презентираног подухвата и лакше и ефикасније доношење одлуке о евентуалном финансирању, односно учешћу у реализацији тог подухвата.

Бизнис план је основни, писани документ породичног газдинства, задруге или предузећа који служи за интерну и екстерну употребу. Интерно, служи члановима газдинства, руководству и запосленима у предузећу или задрузи да континуирано прате, коригују и унапређују пословне процесе у свом пословању, проширују производне капацитете, остварују нове пословне подухвате и, генерално, побољшавају успешност целокупног пословања. Овим документом прецизно се дефинише редослед свих пословних активности. Екстерно, користи потенцијалним зајмодавцима (банкама, фондовима, међународним инвестиционим организацијама, и др) као кључни документ на основу којег се доноси одлука о инвестирању у конкретан пословни подухват или одлука о одобравању средстава за финансирање (кредитирање) предвиђеног подухвата.

Како до ИПАРД подршке

Одобравање пројекта
1. У складу са Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава и расписаним Јавним позивима за подношење захтева за одобравање пројеката за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава за набавку нове опреме, машина и мехнизације и набавку новог трактора, подносилац захтева испуњава услове ако има објекат прописаног капацитета за држање прописаног броја животиња. Да ли мора да има и тај број животиња у објектима или је сам објекат довољан?

Правилником за Меру 1 прописани су посебни услови за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору меса који предвиђају да подносилац захтева за ИПАРД подстицаје у Регистру пољопривредних газдинстава има пријављен одговарајући сточни фонд (податке о врсти животиња и броју газдинства (HID) на којима се држе или узгајају), као и да има објекат уписан у регистар у складу са посебним прописом који уређује упис у Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката, и то капацитета: до 1.000 говеда и/или 1.000 оваца и коза и/или 400 крмача, и/или 10.000 товних свиња и/или 50.000 бројлера по турнусу.
За пријаву сточног фонда и добијање HID броја газдинства у регистру који води Управа за ветерину неопходно је да на газдинству постоје одговарајуће животиње. Овај HID број газдинства са одговарајућом врстом и бројем животиња пријављује се затим и у Регистар пољопривредних газдинстава.
У складу са посебним прописом који уређује упис у Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката, надлежни орган решењем утврђује капацитет објекта.
Како се у конкретном случају ради о товним грлима чији број се мења у току године, за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору меса потребно је да подносилац захтева има објекат наведеног капацитета одговарајуће врсте животиња. У тренутку контроле захтева на лицу места капацитет овог објекта не мора бити попуњен, с тим да се број грла у наведеном објекту у току године проверава и увидом у одговарајуће исправе о кретању животиња и службене евиденције надлежних ветеринарских органа. При томе, број животиња у конкретном случају мора да се креће у оквиру наведених граница прописаних Правилником.
Овде треба напоменути да је за разлику од наведених посебних услова за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору меса, у сектору млека прописан само услов у погледу броја млечних крава без обзира на капацитет објекта, што конкретно значи да подносилац захтева у сваком тренутку током поступка за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору млека мора да има прописан број млечних крава.

2. Одређен број газдинстава који у Регистру пољопривредних газдинстава има уписане површине под производњом воћа или поврћа, нема стварно те површине већ планира да их засади. Иако делује да су испунили услов како је тражен, на који начин ће УАП поступати у тим случајевима?

У складу са посебним прописом који уређује упис у Регистар пољопривредних газдинстава, пољопривредно газдинство одговара за тачност података пријављених у Регистар пољопривредних газдинстава. У складу са последњим изменама правилника који уређује упис у регистар пољопривредних газдинстава из 2017. године, у овај регистар се више не уписује планирана већ само стварна производња, а уколико током године дође до промене фактичког стања, укључујући промену врсте биљне производње, одговорно лице пољопривредног газдинства је дужно да сваку промену пријави у року од 30 дана од дана настанка промене. Уколико се утврди да пољопривредно газдинство није пријавило промене података у Регистру пољопривредних газдинстава на прописан начин, односно да је пријавило нетачне податке у захтеву за остваривање права на подстицаје, покреће се поступак за вођење пољопривредног газдинства у пасивном статусу а сви захтеви за подстицаје, укључујући ИПАРД подстицаје, се одбијају.

3. У оквиру газдинства имамо 6.000 товних свиња и 1.000 крмача, као и 1.000 ха у закупу државног земљишта (уговори на једну годину). Да ли испуњавамо услове за подношење захтева за набавку механизације преко испуњеног услова за товне свиње, без обзира што имамо и 1000 крмача ?

У конкретном случају нису испуњени прописани посебни услови за остваривање права на ИПАРД подстицаје за набавку механизације, јер се исти односе јединствено на исту врсту животиња у сектору меса.

4. Ако подносилац захтева има два хектара јагодастог воћа, од чега је 1,5 хектар под јагодом, а 0,5 хектара под боровницом, да ли може да поднесе захтев за машину за боровнице?

Правилником за Меру 1 прописани су посебни услови за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору воћа, и то да подносилац захтева у Регистру пољопривредних газдинстава има уписано од 2 ха до 20 ха јагодастог воћа и/или од 5 ха до 100 ха другог воћа у складу са шифарником биљне производње, који је саставни део прописа којим се прописује Регистар пољопривредних газдинстава, као и да је предмет инвестиције везан за производњу тог воћа. Стога, ако се конкретна машина користи искључиво за производњу боровница, услов није испуњен, а ако се користи и у производњи јагоде, услов може бити испуњен.

5. Да ли код подношења захтева за ИПАРД подстицаје проблем представља комбиновани засад орах/кајсија?

Комбиновани засад воћа које спада у исту категорију са становишта испуњености услова у погледу неопходне површине прописаних Правилником за Меру 1, не представља проблем за подношење захтева за одобравање пројекта. У овом конкретном случају, реч је о воћу из исте категорије и узима се у обзир површина под комбинованим засадом.
Треба нагласити да се површине под засадима јагодастог воћа и површине под засадима другог воћа не сабирају приликом утврђивања испуњености посебних услова за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору воћа прописаних одредбама чл. 8. и 29. Правилника за Меру 1.

6. Да ли је код воћарских газдинстава потребно извршити у катастру промену катастарске културе?

У складу са Правилником за Меру 1, утврђивање биљних култура на пољопривреденом земљишту врши се увидом у Регистар пољопривредних газдинстава (РПГ), као и увидом на лицу места. У том смислу, неопходно је да површине под производњом воћа као такве буду уписане у РПГ у складу са правилником који уређује упис у РПГ. Ови подаци о пријављеним површинама и културама у РПГ су предмет административне и теренске провере службених лица у поступку остваривања права на ИПАРД подстицаје.
Промене културе и класе земљишта у поступку одржавања катастра непокретности врше се у складу са посебним прописима о катастарском класирању и бонитирању, по службеној дужности или на захтев имаоца права. Катастарске културе (њива, врт, воћњак, виноград, ливада, пашњак, шума, трстик и мочвара, рибњак) нису од непосредног утицаја на остваривање права на ИПАРД подстицаје.

7. Да ли је опрема за фертилизацију на отвореном пољу прихватљива инвестиција у тренутно актуелном Јавном позиву за набавку опреме и механизације?

Првим Јавним позивом за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку нове опреме, машина и механизације, број: 320-11-1749/2017-01, од 25. децембар 2017. године и његовим изменама и допунама од 19. јануара 2018. године, опрема за фертилизацију на отвореном пољу није предвиђена као прихваљтива инвестиција.

8. Да ли пољопривредно газдинство које у власништву има 40 ха, а у Регистру пољопривредних газдинстава има пријављено 19,5 ха може да поднесе захтев за набавку трактора до 100 киловата (kW)?

Захтев за набавку трактора одређене снаге мотора може поднети лице које испуњава опште и посебне услове у зависности од сектора улагања. Подаци о пријављеним површинама под одговарајућим културама уписаним у Регистар пољопривредних газдинстава морају бити тачни и за њих одговара подносилац захтева. Уколико подносилац захтева за ИПАРД подстицаје у Регистру има уписано 19,5 ха под осталим усевима (без обзира на основ коришћења), у складу са одредбама члана 11. став 1. тачка 5) подтачка 1) Правилника за Меру 1, може остварити право за набавку трактора до 80 киловата (kW).

9. Газдинство има евидентиран дуг за одводњавање у износу од 200.000 динара, али има пресуду од 2017. године да је ослобођен ове накнаде.

Подносилац захтева оставарује право на ИПАРД подстицаје ако нема доспелих неизмирених обавеза по основу јавних прихода. Овај услов се доказује достављањем уверења надлежног пореског органа о измиреним доспелим обавезама по основу јавних прихода, односно достављањем ових података од стране надлежног пореског органа службеним путем. Уколико постоји правоснажна судска пресуда о ослобођењу спорне накнаде за одводњавање, подносилац захтева може на основу исте код надлежног органа исходовати отпис евидентираног дуга.

10. Да ли подносилац захтева за набавку новог трактора, који нема могућност паркирања на локацији која је пријављена као седиште регистрованог пољопривредног газдинства, може да предмет инвестиције држи у родитељској кући на другој адреси, где се и сада налази постојећа механизација?

У складу са правилником о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, захтев за упис се подноси подручној јединици Управе према пребивалишту пољопривредника који је носилац породичног пољопривредног газдинства, односно према седишту правног лица, односно предузетника. У складу са одредбом члана 2. ст. 1. тачка 9) Правилника за Меру 1, место инвестиције јесте место пребивалишта, односно седишта подносиоца захтева – за инвестиције у набавку опреме, машина и механизације, односно место у коме се налази објекат – за инвестиције у изградњу и опремање објеката. Имајући у виду наведено, предметна инвестиција се не може налазити на другој адреси (нарочито ако родите љи на другој адреси имају регистровано своје пољопривредно газдинство), већ само у месту пребивалишта подносиоца захтева или на другим парецелама пријављеним у Регистру пољопривредних газдинстава у оквиру газдинства подносиоца захтева, с тим што у сврху контроле на лицу места корисник мора да определи неко од наведених места приликом подношења захтева. Изузетно, ако подносилац захтева не држи пољопривредну механизацију односно не обавља пољопривредну производњу у свом месту пребивалишта односно седишта, у сврху контроле захтева на лицу места, подносилац може навести и катастарску парцелу објекта у коме држи пољопривредну механизацију односно обавља пољопривредну производњу а који је у власништву подносиоца захтева или који подносилац захтева користи на основу уговора о закупу односно коришћењу.

11. Да ли земља у власништву, уз поседовни лист може послужити као званичан доказ о количини земље подносиоца, као и да ли је неопходна допуна сетвене структуре у Управи за трезор?

Услов за остваривање права на ИПАРД подстицаје који се односи на површине под одговарајућим културама утврђује се на основу површина уписаних у Регистар пољопривредних газдинстава које пољопривредно газдинство користи на основу једног од четири прописана правна основа (права својине; решења – извода о расподели комасационе масе; уговора о закупу или уговора о уступању земљишта на коришћење под условом да ти уговори нису закључени са правним лицем, осим ако је закуподавац министарство надлежно за послове пољопривреде, односно црква и верска заједница, с тим да рок важења тих уговора не може да истекне пре 31. октобра у години на коју се односи упис или обнова регистрације у Регистру; као и права коришћења пољопривредног земљишта у друштвеној својини стеченој теретним правним послом).
У сврху пописа покретне и непокретне имовине на дан 31. децембар претходне године у односу на годину у којој се подноси захтев, као и на дан подношења захтева за одобравање пројекта, потребно је користити и поседовне листове подносиоца захтева, ради навођења површина и парцела како пољопривредног, тако и грађевинског земљишта и објеката у својини подносиоца захтева.
Међутим, у делу који се односи на пољопривредно земљиште, треба напоменути да подносилац захтева за ИПАРД подстицаје са једне стране не мора фактички обрађивати целокупно земљиште у свом власништву, као што са друге стране може користити и друго земљиште које није у његовом власништву.
У Регистар пољопривредних газдинстава уписује се оно пољопривредно земљиште које подносилац захтева фактички обрађује, по једном од наведених прописаних основа. Ако подносилац захтева има у власништву и обрађује пољопривредно земљиште, али исто није уписао у Регистар пољопривредних газдинстава у циљу испуњења прописаних услова и стицања друге предности, исто представља стварање вештачких услова, које је забрањено приликом остваривања права на ИПАРД подстицаје у складу са одредбом члана 5. став 1. тачка 15) Правилника.

12. Подносилац захтева испуњава услове за подношење захтева за набавку трактора везане за број хектара, али пола земљишта му је под хипотеком за кредит за набавку земљишта. Да ли може да поднесе захтев за одобравање пројекта?

У конкретном случају хипотека на пољопривредном земљишту које обрађује подносилац захтева не представља препреку за подношење захтева за остваривање права на ИПАРД подстицај.
Треба нагласити да прописани услови у погледу површине пољопривредног земљишта морају бити испуњени током целог поступка за остваривање права на ИПАРД подстицаје, односно подносилац захтева мора имати прописану површину пољопривредног земљишта, како у фази одобравања пројекта, тако и у фази одобравања исплате ИПАРД подстицаја.

13. Имам газдинство пријављено на Косову и Метохији. Могу ли оставрити ИПАРД подстицај?

У складу са ИПАРД II програмом и Правилником, право на ИПАРД подстицаје може остварити лице које има пребивалиште, односно седиште на територији региона Београда, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије у складу са законом којим се уређује регионални развој, као и ако се инвестиција налази на територији региона Београда, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије у складу са законом којим се уређује регионални развој. Лица која имају пребивалиште, односно седиште на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија за инвестиције у набавку опреме, машина и механизације, укључујући тракторе, као и инвестиције у прерађивачке капаците остварују у складу са Националним програмом.

14. Да ли инвестиција за коју се тражи ИПАРД подстицај може бити већ започета ?

Одредбом члана 5. став 1. тачка 6) Правилника за Меру 1, као општи услов за одобравање пројекта, прописан је и услов да подносилац захтева није предузео ниједну радњу везану за реализацију инвестиције пре доношења решења о одобравању пројекта, осим за општи трошак. То значи да реализација саме инвестиције може започети тек након доношења решења о одобравању пројекта.
Пре тога могу се спровести само активности на припреми документације, неопходне за подношење захтева за одобравање пројекта (општи трошак), које укључују припрему техничко-технолошке документације, израду економске документације, пословног плана. Такође, могу се спровести и друге радње које могу да претходе самој реализацији инвестиције, као што је: стицање власништва над некретнинама на којима ће се обављати инвестиција, прибављање дозвола, итд.
Уколико Управа за аграрна плаћања административном провером или контролом на лицу места утврди да је реализација саме инвестиције започета пре него што је донето решење о одобравању пројекта, подносилац губи право на ИПАРД подстицај.

15. Где се завршава додатна опрема у оквиру трактора и где почињу машине и опрема? Пошто су раздвојени Јавни позиви за набавку опреме, машина и механизације и за набавку трактора молимо тумачење где иде додатна опрема у оквиру трактора?

Предмет Првог Јавног позива број: 320-11-1749/2017-01, од 25. децембра 2017. године су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку нове опреме, машина и механизације дати у Прилогу 1 – Листа прихватљивих инвестиција и трошкова за Први Јавни позив за Меру 1, који је одштампан уз овај Јавни позив и чини његов саставни део.
Предмет Другог Јавног позива број: 320-01-1/2018-VII, од 4. јануара 2018. године су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку новог трактора, са стандардним деловима, уређајима и опремом за извођење пољопривредних радова, укључујући припадајућу тракторску кабину, у складу са Правилником и овим Јавним позивом.
Имајући у виду наведено, уколико се у конкретном случају ради о самосталној прикључној опреми за трактор иста може бити предмет Првог Јавног позива у складу са условима овог позива, а ако предметна додатна опрема чини саставни део трактора иста може бити предмет захтева за одобравање пројекта у складу са Другим Јавним позивом.

16. Када се посматрају посебни услови за набавку трактора - да ли се у обзир узима номинална или максимална снага трактора?

Одредбом члана 11. Правилника за Меру 1 прописани су посебни услови за набавку новог трактора са највећом снагом мотора према обиму биљне, односно сточарске производње. Одредбом члана 33. став 5. Правилника прописано је да када је предмет инвестиције трактор или специјализовано транспортно возило корисник подстицаја уз захтев за исплату ИПАРД подстицаја доставља и фотокопију саобраћајне дозволе на име корисника подстицаја. Саобраћајна дозвола саджи податак о снази мотора у киловатима (P.2 – снага мотора у kW). С обзиром на наведено, испуњавање овог посебног услова утврђује се на основу података надлежног органа садржаних у саобраћајној дозволи.

17. Да ли мора на газдинству да постоји објекат са надстрешницом за тракторе и механизацију, и да ли постоји неко правило да се тако морају чувати ИПАРД суфинансиране инвестиције?

Релевантним прописима није предвиђен посебан услов за набавку трактора и механизације везан за постојање објекта – надстрешнице, гараже, хангара или друге зграде за смештај пољопривредних машина и алата. Прописана је обавеза примаоца ИПАРД подстицаја да наменски користи, не отуђи, нити омогући другом лицу коришћења предмета инвестиције у периоду од пет година од дана исплате. Није прописана обавеза чувања механизације у посебним објектима.

18. Да ли су у припреми појашњења „вештачки створених услова“, да ли ће се та категорија детаљније дефинисати? На пример, како ће се гледати на случајеве у којем су два газдинства пријављена на истој адреси, на механизацију коју међусобно деле, на објекте које деле (у погледу пописа имовине, бизнис плана)...?

Одредбом члана 5. став 1. тачка 15) Правилника за Меру 1, као општи услов, прописано је да лице остварује право на одобравање пројекта и ако за остваривање права на одобравање пројекта нису вештачки створени услови у циљу остваривања предности супротно ИПАРД програму.
Институт „вештачки створених услова“ није могуће прецизније и детаљније одредити једном општом дефиницијом осим наведене, којом је на исти начин одређена и у прописима Европске Уније. То подразумева да надлежни орган у сваком конкретном случају узима у обзир све околности конкретног случаја и услова, укључујући намеру, време испуњења услова и сл, те процењује и утврђује да ли су радњама подносиоца захтева ове околности вештачки створене у сврху испуњавања неког од прописаних услова за одобравање конкретног пројекта.
У погледу више газдинстава чији носиоци имају пријављено пребивалиште на истој адреси, нарочито се узима у обзир да ли се ради о повезаним лицима, да ли станују у истом објекту, да ли постоји заједничко домаћинство, да ли постоји заједница живота и рада, да ли је у претходном периоду земљиште и сточни фонд био у заједничком пољопривредном газдинству, када је дошло до регистрације ових газдинстава итд. Постојање заједничке механизације и заједничких објеката, уз друге наведене околности, може бити снажан индикатор за утврђивање вештачки створених услова.
У погледу Пописа покретне и непокретне имовине на дан 31. децембар претходне године у односу на годину у којој се подноси захтев, као и на дан подношења захтева за одобравање пројекта, као и Пословног плана, треба напоменути да се ради о имовини -односно о стварима у власништву подносиоца захтева, те да навођење истих ствари у оквиру два различита захтева за одобравање пројекта може довести до провере тачности података и евентуалног утврђивања постојања разлога за вођење пољопривредног газдинства у пасивном статусу у Регистру пољопривредних газдинстава, које за крајњу последицу може имати одбијање захтева за подстицај.

19. Да ли на јавним позивима који се односе на инвестиције из Мере 1 и Мере 3 подносилац захтева мора да буде носилац, или може да буде и члан пољопривредног газдинства, с обзиром на то да се у обрасцу захтева за одобравање пројеката (у првом јавном позиву) наводи да „подносиоци захтева који су уписани у Регистру у својству носиоца или члана породичног пољопривредног газдинства у периоду од најмање три године, не морају достављати документацију под тачком 16 (доказе о поседовању стручног знања...)?

У складу са одредбом члана 3. став 1. тачка 1) Правилника за Меру 1, поред пољопривредних газдинстава – предузетника, привредног друштва или земљорадничке задруге, подносилац захтева за одобравање пројекта може бити и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, али не и члан породичног пољопривредног газдинства.
У складу са одредбом члана 3. став 1. Правилника за Меру 3, подносилац захтева не може бити ни носилац породичног пољопривредног газдинства, већ само предузетник, привредно друштво или земљорадничка задруга.
Иначе, и у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди руралном развоју, чланови породичних пољопривредних газдинстава не могу подносити захтеве и остваривати право на националне подстицаје у пољопривреди и руралном развоју.
Подносилац захтева за одобравање пројекта за Меру 1 који је физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства – мора да испуни и прописани општи услов у погледу стручног знања, односно искуства у области пољопривреде. У складу са одредбом члана 5. став 1. тачка 10) подтачка 4) Правилника за Меру 1, наведени услов је испуњен и ако је подносилац захтева физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства – уписан у Регистру пољопривредних газдинстава у својству носиоца или члана породичног пољопривредног газдинства у периоду од најмање три године. Како Управа за аграрна плаћања води Регистар пољопривредних газдинстава, подносилац захтева у овом случају не мора достављати посебан доказ о испуњености овог услова, с обзиром да Управа по службеној дужности проверава временски период у коме је подносилац захтева уписан у Регистру пољопривредних газдинстава.

20. Да ли се узима у обзир само површина пријављених парцела подносиоца у Управи за трезор, односно да ли постоји могућност удруживања са парцелама осталих чланова породичног газдинства?

Правилником за Меру 1 прописани су посебни услови за остваривање права на ИПАРД подстицаје у сектору воћа, поврћа и осталих усева, везани за површину пољопривредног земљишта. Ови посебни услови се односе на површине пољопривредног земљишта под одговарајућим културама уписане у Регистру пољопривредних газдинстава у оквиру пољопривредног газдинства подносиоца захтева. У складу са Правилником који уређује упис у Регистар пољопривредних газдинстава, подносилац захтева у овај Регистар уписује пољопривредно земљиште које обрађује односно које користи на основу једног од четири прописана правна основа (права својине; решења – извода о расподели комасационе масе; уговора о закупу или уговора о уступању земљишта на коришћење под условом да ти уговори нису закључени са правним лицем, осим ако је закуподавац министарство надлежно за послове пољопривреде, односно црква и верска заједница, с тим да рок важења тих уговора не може да истекне пре 31. октобра у години на коју се односи упис или обнова регистрације у Регистру; као и права коришћења пољопривредног земљишта у друштвеној својини стеченој теретним правним послом).

21. Да ли је довољна само потврда о чланству у задрузи издата од стране задруге? У Агенцији за привредне регистре уписани су само оснивачи који су и чланови. Нови чланови се не уписују у АПР него само оснивачи.

У складу са Законом који уређује задруге, у Регистар привредних субјеката уписује се лично име и јединствен матични број задругара који је физичко лице, подаци о улогу сваког појединог задругара као и све промене ових података. Изузетно, само задруге које послују са чланарином у обавези су да упишу у Регистар привредних субјеката само осниваче и промене оснивача, а не и свих чланова задруге (члан 77.). Међутим, и задруге које послују са чланарином у обавези су да Агенцији за привредне регистре доставе књигу задругара ради објаве исте у Регистру привредних субјеката (члан 78.).
С обзиром на наведено, у Регистру привредних субјеката се објављују подаци о свим задругарима. Уз захтев за одобравање пројекта може се доставити наведена потврда о чланству оверена од стране задруге или оверени извод из књиге задругара, али службена провера ових података врши се увидом у Регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре.

22. На Обрасцу 1 - Захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку новог трактора, у оквиру расписаног Другог јавног позива за Меру 1, у оквиру питања везаних за место инвестиције налази се и питање број 48. – катастарски број парцеле. Шта је потребно унети код овог питања? Да ли је то у питању катастарски број парцеле куће власника газдинства или је у питању обрадиво земљиште?

У складу са одредбом члана 2. ст. 1. тачка 9) Правилника за Меру 1, место инвестиције јесте место пребивалишта, односно седишта подносиоца захтева – за инвестиције у набавку опреме, машина и механизације, односно место у коме се налази објекат – за инвестиције у изградњу и опремање објеката.
У пољу број 48. Обрасца 1 – Захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку новог трактора, у оквиру расписаног Другог јавног позива за Меру 1, подносилац захтева уписује катастарску парцелу места инвестиције у сврху контроле исте на лицу места. Подносилац захтева се овде може определити за катастарску парцелу на адреси места пребивалишта односно седишта подносиоца захтева или катастарску парцелу пољопривредног земљишта уписаног у Регистар пољопривредних газдинстава у оквиру пољопривредног газдинства подносиоца захтева. Изузетно, ако подносилац захтева не држи пољопривредну механизацију односно не обавља пољопривредну производњу у свом месту пребивалишта односно седишта, у сврху контроле захтева на лицу места, подносилац може навести и катастарску парцелу објекта у коме држи пољопривредну механизацију односно обавља пољопривредну производњу ако је тај објекат у власништву подносиоца захтева или ако га подносилац захтева користи на основу уговора о закупу односно коришћењу.

23. Бавим се виноградарством и желео бих да поднесем захтев на ИПАРД јавни позив за Меру 1 за куповину атомизера и још неке опреме. У Правилнику се наводи услов да подносилац треба да има уписано од 5-100 ха воћа. Да ли то подразумева и винову лозу или не? Шта је са опремом за производњу и чување вина? Хоће ли то бити прихватљива инвестиција у оквиру ИПАРД-а?

Шифрарником биљне производње који је саставни део Правилника који уређује упис у Регистар пољопривредних газдинстава, предвиђено је разликовање воћа и грожђа. Правилником за Меру 1 ИПАРД подстицаји су предвиђени само у сектору воћа и поврћа, док нису предвиђени у сектору грожђа. У том смислу, подстицаји за инвестиције у набавку опреме, машина и механизације у сектору производње грожђа (стоног и грожђа винских сорти), као и за инвестиције у изградњу и опремање објеката у винарству расположиви су за одређивање у оквиру националног програма подстицаја у пољопривреди и руралном развоју.

24. Правно лице –фирма има у власништву 25 хектара земље и у закупу око 315 xектара државног земљишта на 3 године. Да ли наша фирма може да поднесе захтев за ИПАРД подстицаје за набавку трактора? Власник те исте фирме има и још једну фирму која је регистрована 2016. године и која на себи има 1.76.74 хектара земље. Најзад, постоји и једно породично пољопривредно газдинство регистровано 17.02.2017. које има 2,1564 xа земљишта. Питам се како попунити Пословни план када су друга фирма и газдинство скоро регистровани?

Одредбама члана 11. став 1. тач. 3)-5) Правилника за Меру 1 прописани су посебни услови за набавку трактора према обиму биљне производње, који у сектору воћарства не прелазе 100 хектара, а у сектору повртарства и сектору осталих усева не прелазе 50 хектара. Стога, подносилац захтева који у Регистру пољопривредних газдинстава има уписано 340 хектара обрадивог пољопривредног земљишта (без обзира на основ уписа), у зависности од конкретне структуре биљне производње, може остварити право на ИПАРД подстицаје ако површине под одговарајућим биљним културама не прелазе површине утврђене Правилником као услов за остваривање права на подстицаје у одговарајућем сектору, као и ако је конкретни предмет инвестиције везан за производњу биљних култура чије уписане површине не прелазе прописане границе.
У погледу пољопривредног газдинства друге фирме, треба напоменути да су поменутим одредбама Правилника за Меру 1 прописани и услови у погледу минималне површине пољопривредног земљишта које обрађује подносилац захтева, а које у сектору воћа и сектору осталих усева износе 2 хектара, док у сектору повртарства износи 0,5 хектара. Одредбом члана 30. Правилника прописани су и посебни услови за исплату ИПАРД подстицаја у сектору повртарства и то да корисник подстицаја у Регистру пољопривредних газдинстава има уписано од 0.5 хa до 5 хa поврћа у заштићеном простору и/или од 3 ha до 50 хa поврћа на отвореном простору и ако је предмет инвестиције везан за производњу тог поврћа. Стога, у конкретном случају пољопривредно газдинство које у Регистру пољопривредних газдинстава има уписано 1 хa 76 a 74 m2 пољопривредног земљишта може остварити право на ИПАРД подстицаје за набавку трактора само ако обавља пољопривредну производњу у сектору повртарства у поменутим прописаним границама у погледу површине пољопривредног земљишта.
Прописани услови за остваривање права на ИПАРД подстицаје, укључујући посебне услове за набавку новог трактора, односе се и на подносиоца захтева –носиоца породичног пољопривредног газдинства, које је регистровано 17.02.2017. године.
Најзад, у погледу питања везаног за Пословни план треба напоменути да правна лица представљају самосталне правне субјекте који одговарају у границама своје имовине у складу са законом, док физичко лице јесте правни субјекат који одговара целокупном својом имовином. У том смислу, Пословни план се везује за одређеног подносиоца захтева, било то правно или физичко лице, које испуњава услове прописане Правилником за Меру 1 и односи се само на пословање пољопривредног газдинства подносиоца захтева.

25. У Правилнику о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава наводи се да услов да право на ИПАРД подстицаје има правно лице које није члан холдинга или концерна. Пошто је јасно шта представља вертикални концерн са становишта ИПАРД програма, молио бих да ми одговорите на питање по ком критеријуму ће се ценити да ли су два правна лица (оснивач и зависно лице које је учесник ИПАРД јавног позива) у статусу хоризонталног концерна? Одговор није једноставан, јер ако је једно правно лице оснивач другог (што је чест случај код Мере 3), поставља се питање шта је то што раздваја хоризонталну везу концерна између два правна лица и чини њихову везу "обичним" матичним и зависним правним лицем која не чине хоризонталну концерн везу?

Правилником за Меру 1 прописано је да се повезаним лицима у смислу овог правилника сматрају носилац и чланови породичног пољопривредног газдинства, супружници, ванбрачни партнери, крвни сродници у правој и побочној линији закључно са трећим степеном сродства, усвојилац и усвојеник, лица између којих је извршен пренос управљачких права и лица која су повезана у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица.
Правилником за Меру 1, даље је прописано да прихватљиво правно лице остварује право на ИПАРД подстицаје и ако није у групи повезаних лица у којој су неки од чланова велика правна лица; није члан холдинга или концерна, као и ако подносилац захтева и повезана лица имају мање од 250 запослених и годишњи промет не већи од 50 милиона евра и/или вредност имовине која не прелази 43 милиона евра.
У складу са Законом који уређује привредна друшта, група друштава или концерн постоји када контролно друштво поред управљања зависним друштвима обавља и друге делатности, при чему групу друштава или концерн чине контролно друштво и једно или више контролисаних друштава којима управља контролно друштво (фактичка група), или контролно друштво и једно или више контролисаних друштава која су закључила уговор о контроли и управљању (уговорна група), или друштва која нису у међусобно зависном положају а којима се управља на јединствен начин (група са односима равноправности).

26. Да ли је прихватљива набавка половне опреме, машина или механизације?

Одредбом члана 15. тачка 6) Правилника за Меру 1 прописано је да право на ИПАРД подстицаје не може да се оствари за половну механизацију и опрему. Поред тога, одредбом члана 2. тачка 2) Правилника прецизирано је да се новом опремом, машинама односно механизацијом сматра опрема, машина, односно механизација произведена најкасније пет година пре године у којој се подноси захтев за одобравање пројекта и која се први пут ставља у употребу.

27. Да ли у оквиру једног јавног позива могу да поднесем више захтева с обзиром да намеравам набавку неколико пољопривредних машина?

Подносилац захтева може поднети само један захтев за одобравање пројеката по истом јавном позиву, с тим да тај захтев може да обухвати једну или више инвестиција из Листе прихватљивих инвестиција и трошкова. Дакле, набавка више пољопривредних машина у оквиру једног јавног позива је могућа али треба да буде обухваћена једним захтевом за одобравање пројекта.

28. Да ли могу да набавим две исте пољопривредне машине и да за то остварим подстицај у оквиру једног јавног позива?

Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава није прописано ограничење у смислу количине (броја) за пољопривредну механизацију и опрему, са изузетком трактора. Наиме, током трајања ИПАРД II програма (од 2014. до 2020. године) дозвољена је набавка само једног трактора.

29. Да ли је принцип доделе додатних бодова приликом рангирања исти и за физичка и правна лица, тачније одређена лица која су заступници газдинства?

Чланом 23. Правилника за Меру 1 прописани су критеријуми за бодовање и рангирање захтева који после административне провере и контроле на лицу места испуњавају услове за одобравање пројекта. Неки од тих критеријума су применљиви само на физичка лица, док се неки могу применити како на физичка тако и на правна лица. Критеријуми који се односе на подносиоце захтева женског пола и млађе од 40 година могу се применити само на физичка лица, тако да се односе на случајеве када је подносилац захтева физичко лице –носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства или предузетник. Ови критеријуми се не могу применити на подносиоце захтева –привредна друштва и земљорадничке задруге. Остали критеријуми прописани предметном одредбом Правилника могу се применити како на физичка, тако и на правна лица –подносиоце захтева.

30. Који су ИПАРД рокови за плаћање фактура за тракторе?

Поступак за остваривање права на ИПАРД подстицаје се састоји од две фазе – фазе одобравања пројекта и фазе одобравања исплате. Најдужи рокови за доношење решења поводом захтева у овим фазама прописани су Законом о пољопривреди. Фаза одобравања пројекта може да траје најдуже до девет месеци од дана подношења захтева за одобравање пројеката, док фаза одобравања исплате може трајати најдуже до шест месеци од дана подношења захтева за одобравање исплате ИПАРД подстицаја.

Рокови за саму реализацију инвестиције од стране корисника после достављања решења о одобравању пројекта нису прописани, већ их у зависности од врсте и сложености инвестиције и околности конкретног случаја утврђује Управа за аграрна плаћања у сваком појединачном решењу о одобравању пројекта. По правилу рок за реализацију инвестиције у набавку опреме и механизације утврђује се у периоду до најдуже 6 месеци од достављања решења, односно најдуже до 2 године за инвестиције у изградњу објеката.

31. Да ли на рачуну код банке морам имати новац или неку банкарску гаранцију како бих могао да поднесем захтев у складу са јавним позивом за ИПАРД подстицаје?

Подносилац захтева за одобравање пројекта може али не мора имати на рачуну код банке новчана средства у износу потребном за реализацију инвестиције, нити је неопходно да за овај износ обезбеди банкарску гаранцију. Подносилац захтева је дужан да кроз Пословни план који доставља у прописаној форми уз образац захтева за одобравање пројекта, докаже економску одрживост пројекта, укључујући финансијску конструкцију реализације инвестиције.

Реализација инвестиције
Питање

Одговор

Одобравање исплате ИПАРД подстицаја
1. Уз захтев за одобравање исплате корисник треба да достави и акте органа надлежних за испуњавање националних стандрада у областима заштите животне средине и добробити животиња. Које институције издају ове документе и да ли их корисник доставља самoстално уз захтев или ова документа УАП набавља по службеној дужности?

Важећим ИПАРД правилником за спровођење Мере 1- Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава прописана је форма докуменатације која се доставља уз захтев за одобравање исплате. Између осталог подносилац захтева доставља и следећу документацију:

Акт органа надлежног за послове ветерине којим се доказује да пољопривредно газдинство испуњава услове у погледу добробити животиња, осим код пољопривредних газдинстава површине до 15 хектара у сектору воћа и поврћа, као и да предметна инвестиција испуњава услове у погледу добробити животиња прописане ЕУ прописима са којима су усклађени прописи Републике Србије, у сектору млека, и меса и јаја. Издавање овог документа у надлежности је Управе за ветерину.
Акт органа надлежног за послове заштите животне средине којим се доказује да цело пољопривредно газдинство испуњава прописане услове у области заштите животне средине као и да предметна инвестиција испуњава услове из области заштите животне средине из прописа који су усклађени са прописима Европске уније. Издавање овог документа у надлежности је Министарства заштите животне средине.
Акт надлежног органа о испуњености техничких и технолошких услова објеката за животињске отпатке и погона за прераду и обраду животињских отпадака у сектору млека и сектору меса у складу са посебним прописом. Издавање овог документа у надлежности је МПШВ – Пољопривредне инспекције.
Акт органа надлежног за послове заштите биља којим се доказује пољопривредно газдинство испуњава прописане услове у области здравља биља и средстава за заштиту као и да предметна инвестиција испуњава услове из области здравља биља и средстава за заштиту биља из прописа у секторима воћа, поврћа, грожђа и осталих усевакоји су усклађени са прописима Европске уније. Издавање овог документа у надлежности је Управе за заштиту биља – Фитосанитарна инспекције.
Уколико подносилац захтева за одобравање исплате не достави наведена документа, Управа за аграрна плаћања ће иста потраживати по службеној дужности.

У пракси, како би процедура била поједностављена за подносиоца захтева за исплату, Управа за аграрна плаћања након пријема захтева по службеној дужности од органа надлежних за проверу испуњености националних стандарда у областима заштите животне средине и добробити животиња, тзв. техничких тела прибавља горенаведене акте. Стога саветујемо подносиоце захтева да прикупљање ових докумената препусте Управи за аграрна плаћања, која ће иста прибављати по службеној дужности.

2. Која институција издаје потврду да се за предметну инвестицију не користе подстицаји по неком другом основу и да ли је она обавезан део документације која се прилаже уз захтев за исплату_

Потврду надлежног органа за послове уговарања и финансирања програма из средстава Еуропске уније да се за предметну инвестицију не користе подстицаји по неком другом основу (субвениције, подстицаји, донације), односно да иста инвестиција није предмет другог поступка за коришћење подстицаја издаје Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније Министарства финансија.

Уколико подносилац захтева за одобравање исплате не достави наведена документа, Управа за аграрна плаћања ће иста потраживати по службеној дужности. Саветујемо подносиоце захтева да прикупљање ових докумената препусте Управи за аграрна плаћања.

3. Прилком попуњавања Захтева за одобравање исплате ИПАРД подстицаја за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, да ли се у колони где се уписује број и датум решења о усвајању захтева за одобрење пројекта, код подносиоца захтева којима је одобрен захтев за продужење рока реализације инвестиције, уписује број и датум решења о продужењу рока реализације или број и датум решења о усвајању захтева за одобрење пројекта (основног решења- како стоји на самом захтеву)?

У предвиђену колону Захтева за исплату ИПАРД подстицаја уноси се број и датум Акта о измени Решења за одобравање ИПАРД подстицаја и датум његовог издавања

4. Да ли инвестиција која је предмет ИПАРД подстицаја (на пример трактор) може да буде средство обезбеђења кредита код банке, односна да се на предметну инвестицију упише залог?

Важећим Правилником за Меру 1 – Инвестиције физичку имовину пољопривредних газдинстава прописана је обавеза примаоца средстава да наменски користи, не отуђи, нити омогући другом лицу коришћења предмета инвестиције у периоду од пет година од дана исплате. Важећим Правилником за М1 није прописано да предметна инвестиција, конкретно трактор, не сме или не може бити предмет залога као средство обезбеђења кредита.

5. Да ли се инвестиција може реализовати подизањем кредита код пословних банака?

Инвестиција се може реализовати подизањем кредита само у случајевима када тај кредит не подразумева одобравање бесповратних средстава кориснику у било ком износу. Износ кредита који пословна банка уплаћује на рачун добављача за купљену предметну инвестицију (на пример трактор) мора да буде јасно описан кроз сврху уплате, да се наведе број Уговора који је подносилац захтева/ корисник склопио са пословном банком и по чијем основу се врши пренос средстава.

Препорука је да банке средства уплаћују на рачун подносиоца захтева, којим ће потом са наменског рачуна извршити уплату на рачун добављач

6. Да ли се инвестиција може реализовати субвенционисаним кредитом МПШВ?

Правилником за спровођење Мере 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдиснтава, прописано је да право на остваривање подстицаја има подносилац који за предметну инвестицију не користи подстицаје по неком другом основу (субвенције, подстицаји, донације), односно да иста инвестиција није предмет другог поступка за коришћење подстицаја. Иста одредба прописана је и важећим Правилником за Меру 3.

Са друге стране, Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју дефинисане су врсте подстицаји у које спада и кредитна подршка. Стога субвенционисани кредити Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде нису прихватљиви за финансирање ИПАРД инвестиција.

7. Да ли је прихватљив рачун за набавку предметне инвестиције исказан у динарима са две децимале? Наиме, добављачу је програмски подешено издавање рачуна са две децимале, без могућности промене исте на више.

У конкретном случају рачун за набавку предметне инвестиције исказан у динарима са две децимале је прихватљив јер је плаћање извршено у динарима код домаћег добављача.

8. На другој страни Захтева за одобравање исплате ИПАРД подстицаја у пољу место инвестиције, да ли је случају набавке трактора и механизације довољно само навести катастарску парцелу на којој ће да буде смештена маханизација, или све парцеле у својини газдинства на којима ће се трактор користити?

Потребно је навести катастарску парцелу на којој ће бити трактор/механизација. Подносилац захтева такође може да наведе парцеле на којима ће се трактор користити.

9. У случају да је предметна инвестиција из увоза, али је подносилац захтева куповину инвестиције реализовао у земљи од добављача који је био увозник, да ли је у Захтеву за одобравање исплате потребно попунити ставку SWIFTи Налог 70, ако је трактор из увоза, али га је подносилац захтева купио од увозника у земљи?

SWIFT и Налог 70 нису потребни уколико jе директни увозник предметне инвестиције добављач.У колико је сам корисник директни увозник предметне инвестиције, онда су ова документа потребна. Када се куповина предметне инвестиције на пример трактора реализује у земљи од добављача поменута докумнтација није потребна

10. Да ли уместо посебне изјаве добављача да је трактор нов корисник може да достави записник о примопредаји у коме стоји да је трактор нов?

У складу са важећим Правилником за Меру 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, у Члану 33. прописана је документација за остваривање права на исплату ИПАРД подстицаја. Између осталог подносилац захтева је дужан да достави документ у којем се потврђује да је роба нова. Изјаву добвљача је лако сачинити јер је она у слободној форми.

Обавезе корисника и примаоца средстава ИПАРД подстицаја
Питање

Одговор

Контрола на лицу места
1. Да ли контрола на лицу места мора да буде најављена? Како и где ће се проверавати машина и механизација током сезоне када су у јеку пољопривредни радови, нарочито ако се има у виду да нека газдинства имају удаљене парцеле?

Контрола на лицу места може бити најављена до 48 часова унапред. Током најаве контроле корисник се обавештава да механизација мора бити на газдинству тј. месту пребивалишта подносиоца захтева или месту локације инвестиције наведене у обрасцу захтева за одобравање пројекта. Контрола на лицу места не мора да буде најављена уколико се тиме угрожава сврха контроле.

2. Како контрола на лицу места проверава газдинство које не води књиговодство? Да ли је ту валидан извод из банке, или можда документација добављача?

Сва документација (финансијска и техничка) коју је корисник предао уз образац захтева за одобравање пројекта и у каснијој фази уз образац захтева за одобравње плаћања, а која је везана за предмет инвестиције и за пословање носиоца газдинства, мора да се чува и стави на располагање контролору и то у периоду од пет година након исплате.

3. Шта су скривени радови

Скривени радови су радови који се изводе током реализације инвестиције и који се у каснијим фазама, због природе и начина извођења не могу контролисати на лицу места. Подносилац је у обавези да најкасније десет дана пре извођења радова или испоруке опреме обавести УАП о извођењу скривених радова.

Контролори ће подносиоцу захтева у фази пре одобравања остављати напомену са обавезом обавештавања о скривеним радовима као и који су то радови које ће контрола контролисати и третирати као скривени.

У скривене радове спада, на пример, уградња опреме као што су испаривачи, компресори, агрегати, потапајуће пумпе или уградња неке друге опреме, која се уграђује на место са којег се у каснијим фазама неће моћи видети.

4. Може ли се опрема које је суфинансирана средствима из ИПАРД II програма изнајмљивати?

Изнајмљивање или услужно коришћење опреме, машина, механизације, непокретности тј. било које врсте инвестиције која је суфинансирана средствима из ИПАРД II програма није прихватљиво јер је обавеза примаоца да наменски користи, не отуђи, нити омогући другом лицу коришћења предмета инвестиције у периоду од пет година од дана исплате ИПАРД подстицаја, што ће се контролисати на терену у периоду од 5 година након исплате.

У противном кориснику се налаже повраћај средстава.

1. Да ли је прерада рибе обухваћена мером 3? Уколико јесте, које су прихватљиве инвестиције.

Сектор рибарства није обухваћен ИПАРД програмом за период 2014-2020, а самим тим ни важећим Правилником за спровођење Мере 3. Пун назив мере -Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, прописао је Генерални директорат за пољопривреду и рурални развој ДГ АГРИ, те се сам назив мере није могао мењати.

У члану 5 важећег Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства стоји да се право на одобравање пројекта остварује уколико се, између осталог, предметна инвестиција односи на прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства датих у Прилогу 2 Правилника – Листа пољопривредних производа. Ова листа је општа листа пољопривредних производа који могу да се прерађују у складу са бриселском номенклатуром (Прилог I Уговора о функционисању ЕУ), а члан 2 важећег Правилника прописује сектор улагања: ,,Лице које испуњава опште и посебне услове у складу са овим правилником, остварује право на ИПАРД подстицаје за инвестиције у прераду и маркетинг у следећим секторима: млека, меса, воћа и поврћа”.

5. Да ли објекат може да буде у закупу у тренутку подношење захтева за одобрење исплате за инвестиције које су реализоване у сектору воћа и поврћа у оквиру Мере 3, тј., да ли се може извршити упис закупљеног објекта у Централни регистар како би се испунио услов који је прописан као би се остварило право на одобравање исплате по основу реализоване инвестиције. Уколико објекат може да буде закупљен, на колико година мора да гласи уговор о закупу?

У конкретном случају објекат може да буде закупљен, јер чланом 5, тачка 5 важећег Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства прописано да се право на одобравање пројекта остварује ако су објекат и катастарска парцела који су предмет инвестиције за који се подноси захтев за одобравање пројекта у власништву подносиоца захтева, или на њима има право закупа, односно коришћења, на период закупа, односно коришћења од најмање десет година почев од календарске године у којој се подноси захтев за одобравање пројеката, с тим да ако је објекат и катастарска парцела предмет закупа, односно коришћења не може имати уписане друге терете, осим предметног закупа, односно права коришћења.

6. Да ли привредно друштво које подноси захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, мора бити уписано у регистар пољопривредних газдинстава? Уколико тај услов морају да испуњавају сва правна лица која подносе захтев, који је поступак за регистрацију пољопривредних газдинстава.

У складу са чланом 3 Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) правно лица остварује право на ИПАРД подстицаје ако је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава као комерцијално газдинство и налази се у активном статусу.

Регистар води Министарство финансија – Управа за трезор са својом мрежом филијала и експозитура. Упис, обнова регистрације и пријаву промене података, као и подношење захтева за одређене подстицајне мере се врши се у оној подручној јединици Управе за трезор, која је надлежна према месту пребивалишта пољопривредника односно предузетника, односно према месту седишта правног лица, без обзира где се врши пољопривредна производња.

У Регистар могу да се упишу физичка лица – пољопривредници, предузетници и правна лица. Упис је добровољан, бесплатан и није везан за рок – може извршити током целе године. Додатне информације на http://www.trezor.gov.rs/src/services/rpg/.

7. Да ли правно лице може да поднесе захтев за набавку више од једне машине са Листе прихватљивих инвестиција и трошкова у оквиру једног јавног позива?

У оквиру истог јавног позива потенцијални корисник може да поднесе захтев за набавку више од једне машине, уколико се, у складу са важећим правилником, предметна инвестиција, између осталог односи и на прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства датих у Прилогу 2 – Листа пољопривредних производа, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

8. Да ли се у оквиру Мере 3 прихватљиве инвестиције у опрему за производњу алкохолних пића на бази воћа (воћне ракије, ликери, вина и сл.)?

Инвестиције у вези опреме за производњу алкохолних пића на бази воћа (воћне ракије, ликери, вина и слично) нису прихватљиве у оквиру Мере 3, јер је у овом случају реч о пласирању финалних производа.

9. Како се гледа утврђени капацитет за прераду млека? Да ли се гледа плански капацитет по пројекту, или просек за претходну годину? Да ли се капацитети посебно посматрају у односу на то шта је инвестиција - на пример, прерада свежег млека или сушење ради добијања млека у праху?

Члан 6, Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) као посебан услов за остваривање права на одобравање пројекта за прераду и маркетинг у сектору млека прописује да подносилац захтева мора да буде уписан у Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката у складу са прописима којима се уређује ветеринарство, као и постојање утврђеног дневног капацитета објекта за прераду млека од 3.000 до 100.000 литара. То подразумева инсталисани (утврђени) капацитет пријављен у Управи за ветерину. Капацитет се утврђује у складу са просечним капацитетом који је утврђен Решењем Управе за ветерину (Решење о испуњености општих и посебних услова за хигијену хране). Утврђени дневни капацитет се односи на прераду млека као примарне сировине која се прерађује, што је један од основних услова за одобравање пројекта. Не прецизирају се посебни услови у односу на врсту прераде или врсту инвестиције.

10. Да ли се већи ниво рефундације укупних прихватљивих трошкова за инвестиције у области управљања отпадом и отпадним водама (од + 10% на проценат рефундације од 50%) односи на целу вредност инвестиција или само на део инвестиције који се односи на отпадне воде?

Повраћај средстава у износу од 60% укупних прихватљивих трошкова – 50% укупних прихватљивих трошкова инвестиције и додатних 10% за инвестиције у области управљања отпадом и отпадним водам, односи се само на део инвестиције који је везан за отпадне воде. На пример, уколико подносите захтев за одобравање пројеката за расхладни тунел, палетни виљушкар и филтер за грубу сепарацију отпадних вода, повраћај средстава у висини до 60% остварићете само за филтер за грубу сепарацију вода, док ће за остале инвестиције повраћај бити 50% укупних прихватљивих трошкова инвестиције.

11. Планирамо да набавимо опрему из иностранства. Да ли понуде морају да буду преведене на српски језик или је прихватљиво да исте буду на енглеском језику?

У складу Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) прописана је форма у којој се документација подноси. Сва документација на страном језику мора бити преведена на српски језик од стране овлашћеног судског преводиоца.

12. Да ли је у складу са важећим правилником број запослених елиминациони критеријум приликом испуњавања кумулативних услова према којим се правно лице разврстава у средње или велико?

Потенцијални корисници Мере 3 су мала и средња правна лица разврстана према величини у складу са критеријумима прописаним у чл. 4, 4а-4г Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018).

Средњи привредни субјекат је привредни субјекат који, у складу са мерилима из чл. 4а-4г овог правилника, има између 50 и 250 запослених и годишњи промет мањи од 50 милиона евра и/или укупан годишњи биланс мањи од 43 милиона евра у динарској противвредности. Кумулативно увек морају да буду испуњена два услова, од којих је услов у погледу броја запослених увек обавезан и посматра се као елиминациони услов.

Вредности које се користе за број запослених и финансијске показатеље (промет и биланс) рачунају се на годишњем нивоу и односе на последњи одобрени рачуноводствени период. Критеријум везан за број запослених се мора обавезно испунити, док је у случају критеријума везаних за годишњи промет и биланс, довољно испунити један од њих.

13. Да ли правно лице може да поднесе захтев за одобравање пројекта по основу јавног позива за Меру 3, а већ је поднело захтев за Меру 1 у претходном позиву? Да ли ће захтев за одобравање пројекта у оквиру Мере 3 бити узет у разматрање пре доношење Решења којим се одобрава пројекат у оквиру Мере 1?

Правно лице које је поднело захтев по основу јавног позива за Меру 1 може да поднесе захтев по основу јавног позива за Меру 3.

Нови захтев за одобравање пројекта у оквиру исте мере може се поднети тек након финализације и коначне исплате подстицаја за претходну инвестицију (реализација инвестиције је извршење свих радњи везаних за набавку предмета инвестиције и то: закључење купопродајног уговора, промет робе, издавање докумената који прате робу, преузимање робе, исплата цене у потпуности, као и стављање инвестиције у функцију у складу са наменом у сектору у коме је одобрена). Ово се односи на захтеве по истом Правилнику, односно по једној Мери, док може истовремено имати по један пројекат у оквиру Мере 1 и један пројекат у оквиру Мере 3.

14. Да ли правно лице може да поднесе захтев у оквиру исте мере, али по различитим јавним позивима?

Нови захтев за одобравање пројекта у оквиру исте мере може се поднети тек након финализације и коначне исплате подстицаја за претходну инвестицију (реализација инвестиције је извршење свих радњи везаних за набавку предмета инвестиције и то: закључење купопродајног уговора, промет робе, издавање докумената који прате робу, преузимање робе, исплата цене у потпуности, као и стављање инвестиције у функцију у складу са наменом у сектору у коме је одобрена). Ово се односи на захтеве по истом Правилнику односно по једној Мери, док може истовремено имати по један пројекат у оквиру Мере 1 и један пројекат у оквиру Мере 3.

15. Да ли заинтересована лица за инвестиционо улагање у поступку јавног надметања за давање државног земљишта у дуготрајан закуп на период од 30 година, могу да поднесу захтев за ИПАРД подстицаје и да се инвестиција или део инвестиције (представљена елаборатом ради добијања државног земљишта у закуп) финансира из ИПАРД средстава?

Потенцијални корисник може да поднесе захтев за ИПАРД средства уколико је државно земљиште узето у дугорочни инвестициони закуп уписано у РПГ-у по основу дугорочног закупа. У конкретном случају потенцијални корисник се спрема да учествује у јавном надметању, а да би конкурисао за ИПАРД средства потенцијални корисник мора већ да има обезбеђен дугорочни закуп над државним земљиштем.

16. Да ли привредно друштво може да поднесе захтев за инвестиције које се тичу прераде воћа и поврћа у оквиру Мере 3, уколико је привредно друштво основано 2018. године или се ради о привредном друштву које је основано раније, али има нулте билансе? Инвестиција би била финансирана сопственим средствима.Да ли привредно друштво може да поднесе захтев за инвестиције које се тичу прераде воћа и поврћа у оквиру Мере 3, уколико је привредно друштво основано у години која претходи поношењу захтева, или се ради о привредном друштву које је основано раније, али има нулте билансе?

Захтеве за одобравање пројкта у оквиру Мере 3, ИПАРД II програма, а у складу са важећим правилником, могу да поднесу привредна друштва која су основана 2018. године или привредна друштва која су основана раније, али имају нулте билансе. Таква привредна друштва имају оснивачки капитал, а код новооснованих привредних субјеката чији редовни годишњи финансијски извештаји нису још одобрени, подаци се изводе путем процене у доброј вери, током пословне године.

17. Да ли промена менаџмента у фази исплате подстицаја представља проблем за реализацију исплате подстицаја?

Промена менаџмента у фази исплате подстицаја не представља проблем за реализацију инвестиције, ако менаџмент настави да испуњава опште и посебне услове прописане важећим правилником и обавезе прописане решењем у одобравању пројекта. Међутим не сме да дође до промене власника који је подносилац захтева. Може да се промени само одговрно лице – директор, менаџмент итд. Потенцијални корисници су у том случају дужни да обавесте УАП о новонасталим променама. Такође, лице које је одговорно за процес производње може да се промени, али мора да настави да испуњава услове који се односе на доказивање искуства у пољопривреди.

18. Да ли софтвери и хардвер за подршку производњи спадају у прихватљиве трошкове? Да ли потенцијални корисник који жели да осавремени своју производњу, а већ поседује опрему, може уз подстицај да набави софтвер који му је неопходан, или је софтвер прихватљив трошка само у случају када се набавља уз нову опрему?

Потенцијални корисник може да се поднесе захтев за инвестиције у набавку новог софтвера посебно, јер се налази на Листи прихватљивих трошкова која је дата као прилог важећих правилника, али мора да има у виду да цела производна линија коју ће софтвер подржавати, мора да испуњава прописане националне и ЕУ услове, у зависности од сектора улагања из области који се односе на заштиту животне средине, добробит животиња, ветеринарског јавног здравља, јавног здравља и безбедности и здравља на раду.

19. Да ли предузетници који нису у систему ПДВ-а могу да поднесу захтев за инвестиције у опрему у оквиру Мере 3 и који документ достављају уместо биланса успеха. Потенцијални корисник се бави производњом зимнице.

Правилником о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства („Службени гласник РС”, број 84/2017, 23/2018 и 98/2018) јасно је прописана неопходна документација, форма у којој се иста подноси и ко су могући подносиоци захтева. Услов да подносилац захтева треба да буде у систему ПДВ-а није експлицитно наведен, те та чињеница није опредељујућа уколико подносилац испуњава опште и посебне услове прописане Правилником.

20. Да ли је прихватљива инвестиција у опремање постојећег објекат за прераду органских отпада из млекаре и фарме свиња која је у саставу пољопривредног газдинства? Шта је потребно од техничке документације?

С обзиром да је у конкретном случају потенцијални корисник заинтересован да опрема објекат за прераду органских отпада из млекаре и фарме свиња, он мора да се одлучи за који сектор улагања ће му предметна инвестиција бити везана. Техничка документација приликом набавке опреме није потребна. Уколико жели да поднесе захтев за инвестиције у опремање објекта за прераду органских отпада, и жели да предметну инвестицију веже за сектор млека, потребно је уз захтев за одобравање пројекта поднети употребну дозволу млекаре у чијем кругу се налази помоћни објекта за прераду органских отпада.

Сакупили смо Ваша најчешћа питања и одговоре на њих на једном месту у оквиру публикације „Најчешће постављана питања“. Ова публикација не представља пропис нити други правни акт, већ општи, оквирни приручник искључиво информативног карактера. Коришћење ове публикације не ослобађа обавезе познавања прописа, нити процеса рада и поступања у складу са њима. Стога се препоручује коришћење искључиво уз важеће прописе и правне акте. Садржај ове публикације узима у обзир стање прописа на дан објављивања. Иако се улажу најбољи напори како би се осигурала тачност, поузданост и ажурност пружених информација, исто се не може гарантовати.

Такође, не може се гарантовати да су све информације прикладне за коришћење сваког читаоца, да обухватају све податке и техничке и нормативне измене након датума објављивања, нити да тачно предвиђају и обавештавају о свим могућим ситуацијама. Садржај ове публикације не мора нужно одражавати ставове Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управе за аграрна плаћања и других надлежних органа државне управе и институција Европске Уније и Републике Србије. Издавач и аутори не могу сносити одговорност за штету која би евентуално могла настати у вези са коришћењем информација садржаних у овој публикацији.

Skip to content